Америчка администрација "опрала" је биографију терористичке УЧК и од ње направила "Ослободилачку војску Косова" 1998. године. Разлог за овакав потез био је остваривање циљева САД, до којих је преко УЧК било лакше доћи, него преко тадашњег политичког лидера Албанаца на КиМ Ибрахима Ругове, каже за РТ Балкан проф. др Обрад Стевановић генерал-потпуковник и некадашњи командант Посебних јединица полиције, а сада редовни професор на Криминалистичко-полицијској академији.
Сједињене Америчке Државе, вештим маркетиншким маневрима, дуго су успевале да терористичку организацију представе као политички мотивисано удружење, које се борило за слободу народа на КиМ. У том циљу негирани су злочини над цивилним неалбанским становништвом, које је отимано, мучено, убијано и прогањано. Злочини који су се припадницима УЧК све до недавно стављали на терет су, углавном, напади на Албанце на КиМ, које су сматрали за политичке неистомишљенике.
Терористички акти били су прво изоловани и организовани у мањем броју 1991. године, али су после тога бројке расле и настављене након доласка снага НАТО-а на КиМ.
Блиским односима званичника САД са представницима ОВК није сметала чињеница што је та паравојна формација, по својим циљевима и облицима насилног деловања, заправо била терористичка организација. Њен терористички профил потврдили су бројни стручњаци.
Џон Кросланд, британски војни аташе у Београду до 1996, сведочећи пред Хашким трибуналом 2002. године изјавио је: "Ја не желим да спорим да је постојао проблем тероризма на Косову", додајући: "Неоспорно је постојала опасност од тероризма ОВК за државу Југославију".
"Тамо је постојао инхерентан проблем тероризма", закључио је Кросланд, наведено је у документу Хашког трибунала R0183967- R0183976 и транскрипту сведочења од 10. и 15. јула 2002.
Федерација америчких научника, са седиштем у Вашингтону, објавила је 1998. године извештај у којем је ОВК сврстана међу 113 најпознатијих терористичких организација у свету. Џон Пајк, шеф одсека за безбедност ФАС-а изјавио је да је његова организација израдила комплетну анализу, детаљно истражујући начин деловања и структуру ОВК и да је утврдила чињенице због којих је ОВК сврстана међу терористичке организације.
У истраживањима професора Обрада Стевановића може се сазнати да је специјални изасланик САД за Балкан, амбасадор Роберт Гелбард на конференцији за медије 23. фебруара 1998. године, изјавио: "Дубоко смо узнемирени и енергично осуђујемо неприхватљиво насиље које спроводе терористичке групе на 'Косову'. ОВК је, без сумње, терористичка група. Не прихватам никакво оправдање. Радећи годинама на проблемима активности терориста, ја добро умем да препознам и дефинишем терористичку групу."
Нешто касније у комисији за међународне односе у Представничкој комори Гелбард изјављује:"ОВК је починила терористичке акте, али је влада САД законски не посматра као терористичку организацију".
У закључцима из Лондона од 9. марта 1998. године, Контакт група (САД, Велика Британија, Француска, Немачка, Италија, Русија) поред осуде "прекомерног насиља" српске полиције, експлицитно осуђује и "тероризам ОВК". Исто чини и Савет безбедности УН, у Резолуцијама број 1160, 1199 и 1203.
У априлу исте године, лондонски "Дејли телеграф" цитира америчког амбасадора у Скопљу Кристофера Хила који је рекао "да је оштар критичар ОВК због њене наводне инволвираности у трговину дрогом".
Ипак, током 1998. године, високи званичници америчке администрације остварили су више контаката са представницима косметских Албанаца и тзв. ОВК, наводи за РТ Балкан генерал Стевановић. У мају, у Вашингтону је примљена делегација косметских Албанаца у саставу: Ибрахим Ругова, Бујар Букоши и Фехми Агани на разговоре са Билом Клинтоном и Медлин Олбрајт.
"На разговорима са делегацијом косметских Албанаца, маја 1998. године у Вашингтону, Олбрајтова, између осталог наглашава:'Ми имамо тачне информације о томе, да су људи за које ви кажете да бране своје куће, завршили разноврсне обуке у Албанији и убијали невине људе на Косову. Ви знате да се такве активности зову тероризам, а тероризам осуђују и САД'", открива Стевановић за РТ Балкан своја сазнања из званичних извора.
Током разговора, како каже Стевановић, Олбрајтова је нагласила:"Природно је, на жалост, да се губе животи у оваквим ситуацијама, али биће тешко да реализујете своје циљеве без великог крвопролића".
Разговор је закључила речима:"Већ сутра, у кругу мојих најближих сарадника, урадићу све што је могуће да вам се помогне и обећавам вам да ћете убрзо видети и резултате".
"Јавне манифестације сарадње САД и ОВК почињу познатим сусретом и разговором високог америчког званичника Ричарда Холбрука са представницима ОВК, 24. јуна 1998. године у Јунику, код Дечана. На том састанку, Холбрук се фотографисао седећи без ципела на поду једне албанске куће, поред наоружаног припадника ОВК и тиме и симболично показао неочекивану блискост са ОВК и висок ниво поштовања и поверења према њеним припадницима, противно свим стандардима безбедности високих америчких званичника. Сасвим је извесно да је то био преломни тренутак у односима САД са представницима косметских Албанаца. Подршка Ибрахиму Ругови тада је замењена подршком ОВК. Према неким сведочењима, Холбрук је подршку тада условио захтевима: да са зида скину слику Енвера Хоџе и одрекну се стаљинистичко-лењинистичке идеологије, да би се дистанцирали од Ибрахима Ругове", каже наш саговорник и додаје:
"После Холбрукове посете Јунику, посебан значај за односе САД и ОВК имали су разговори Кристофера Хила, амбасадора САД у Скопљу, са Хашимом Тачијем, Јакупом Краснићијем и Рамом Бујом, представницима Главног штаба ОВК, који су одржани 17. новамбра 1998. године, у селу Драгобиљу код Ораховца у којем је тада било седиште Главног штаба ОВК. Основни разлог тих разговора била је одлука Хила и Холбрука да се ОВК 'поступно уведе у преговоре', као суштински кључни фактор за успех процеса на Косову и Метохији. Тек тада, ОВК је заслугом САД постала кључни фактор сукоба на Космету", истиче Стевановић.
Према истраживањима нашег саговорника, чести посетиоци Главног штаба ОВК у Драговиљу, уз Хила, били су и високи представници Верификационе мисије ОЕБС, међу којима и Шон Брнс, па и Вилијем Вокер.
Поред наведених разговора у Вашингтону, Јунику и Драгобиљу, наводи наш саговорник, амерички званичници и представници ЦИА имали су и друге сусрете са представницима ОВК у Женеви, Давосу, Лондону, Рамбујеу и Паризу...
"Кључни разлог њихових сусрета била је, сасвим извесно, намера да од наших полицијских операција сачувају Главни штаб који је поново био у формирању, да том Штабу пруже сваку помоћ како би се ОВК поново консолидовала, после војничког пораза у великој летњој полицијској противтерористичкој операцији. Такође, желели су да за предстојећу агресију припреме савезништво ОВК и НАТО. Руководство полиције је тада било обавештено од Шона Брнса да се Штаб ОВК налази у Драгобиљу уз молбу да се полицијске интервенције не усмеравају према том месту, како би, наводно, Мисија могла да посредује између безбедносних снага СРЈ и РС – са једне и снага ОВК – са друге стране", наводи Стевановић.
Током новембра и децембра 1998. Године, део Главног штаба ОВК, на челу са Јакупом Краснићијем илегално се пребацује из Албаније у села Драгобиље и Пагарушу у општини Ораховац, тврди Стевановић, где поново преузима оперативно командовање терористичким акцијама ОВК.
"То се дешава после велике летње полицијске противтерористичке операције у којој ОВК доживљава потпуни војнички пораз, њена организација је разбијена и дезорганизована, а њени припадници су остали без значајних количина оружја и муниције и у већем броју се повукли у Албанију", наводи наш саговорник и додаје да је уследила је све отворенија помоћ терористима да се успротиве регуларној војсци и полицији Србије.
"Са распоређивањем Верификационе мисије ОЕБС на КиМ - разбијена и дезорганизована ОВК поново оживљава, реорганизује се и консолидује. Готово идентична ситуација се дешава и у пролеће 1999. године, када се разбијена ОВК поново консолидује распоређивањем на КиМ Међународних безбедносних снага под окриљем УН – Кфор", каже Стевановић.
Према речима команданта одбране Кошара пуковника Љубинка Ђурковића, до рапидног заокрета према ОВК дошло је јер су вође ОВК положиле заклетву Америци, да ће по њиховом налогу верно извршавати све задатке.
"Америци је, наравно, стало да има своје експоненте на Балкану, а нарочито на простору Косова и Метохије, зато што тиме фактички држе темпирану бомбу против српских интереса", наводи Ђурковић.
Аљбин Курти - продужена рука УЧК
Данас се то експлицитно и показује, објашњава командант одбране Кошара, узимајући као пример премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија, који не признаје никакве споразуме, "ради све по директиви Америке".
"Једино што жели Америка је признање 'Косова' од стране Србије, да тзв. Косово буде независна држава како би могли да је користе као базу за трговину наркотицима. Друго, желе да јужна српска покрајина буде копнени носач авиона америчких снага, односно НАТО-а. Трећа ствар је да желе да држе Србију као територију која је под сталним претњама са простора Косова и Метохије, односно да је држе потчињену и у дипломатском и у политичком, али и у сваком другом смислу у склопу својих интереса. Због тога су они одустали даље да третирају терористичку групацију УЧК, то јест ОВК као терористичку војску, како би она служила њиховим интересима", истиче саговорник РТ Балкан.
Суђење командантима ОВК, каже Ђурковић, у правном смислу безначајно је, јер циљ није кажњавање злочина над цивилним становништвом и осуда тероризма, већ кажњавање непослушних Америци.
"Њима је циљ да се само појединци, који су према САД постали непослушни, елиминишу из друштено политичког живота и да их осуде, а да остатак ОВК и даље држе као своју регуларну групацију коју ће претворити у 'косовску војску' у блиској будућности", сматра пуковник Ђурковић и додаје последње Куртијеве изјаве да ће расформирати Суд за ОВК у прилог своје тврдње:
"Курти је продужена рука и Америке и ОВК. Не зато што је он несигуран у своје политичке ставове или своју дипломатску моћ, већ је добио сигнал од Америке да изјави да нико од команданата ОВК неће бити осуђен и да ће суд бити расформиран, како би створио сигурност осталим припадницима и учесницима ОВК. Шаље им поруку да се неће сви сносити последице, већ само непослсушни и они који су постали политички проблем", истиче Ђурковић.
Кристофер Хил, од оштрог противника ОВК, практично преко ноћи, дошао је у позицију да са лидерима терористичке групације радо иде на ручкове и отворено их подржава. Све се то одиграва у размаку од неколико месеци 1998. године.
Оснивач и први командант 72. бригаде за специјалне операције генерал Милорад Ступар, ипак, жели да верује да је амбасадор Хил свестан својих погрешних одлука у прошлости.
"Ценићемо његову искреност за сарадњу ако спречи да се понови оно што је било деведесетих година, када су од терориста формирали 'војску'. Сада, у овим условима, као дипломата и изасланик САД, нека спречи формирање 'косовске војске'. Приштинске власти немају право на тако нешто, не само по Резолуцији 1244 СБ УН, већ и по свом такозваном уставу. Део те такозване војске свакако би укључивао и некадашње припаднике терористичке УЧК, што је недопустиво из више разлога", наводи Ступар.
Овакав поступак показао би, каже наш саговорник, добру вољу САД за исправљање грешака из прошлости, али и побољшање сарадње са Србијом.
"Не може вашингтонска администрација да схвати значај Косова и Метохије као свете српске земље, јер они такав сентимент немају. Не очекујемо да до краја схвате ни историјски, ни културолошки значај. Надамо се, ипак, да ће схватити оно што би требало да разумеју, а то су: неповредивост државне границе, суверенитет и територијални интегритет. Свакако, ту је и економски интерес, јер Србија улаже, ради и гради, те осигурава безбедно окружење за стране инвеститоре и отварање нових предузећа. Тај језик они врло добро разумеју, јер економски интерес има и Запад", поручује Ступар.
Наставља се кршење међународног права на најгрубљи могући начин стварањем небезбедног окружења за живот Срба на КиМ, готово као деведесетих година, наводи генерал Ступар, оцењујући да Кфор треба да разоружа и демилитаризује читаво Косово.
"Једина оружана сила тамо може бити Кфор. Приштина од КБС прави војску, што неодољиво подсећа на 'побољшану' ОВК, јер обучавају снајперисте, оне који управљају системима ПВО, возаче хеликоптера, и то више није јединица за отклањање непогода. Полако почиње да поприма облик војске, у чему им највише помажу Немачка и Велика Британија. САД морају наћи начин да то спрече и покажу да ипак постоји право и правда, те да се међународне резолуције морају поштовати. То би био први и веома значајан корак у превазилажењу онога што је допуштено раније, а што је резултирало прогоном и убиствима српског цивилног становништва на КиМ", закључује Ступар.