Ни Приштина ни Запад неће одустати од чланства такозваног Косова у Савету Европе, колико год пута Комитет министара одбио да стави захтев Приштине на дневни ред, сагласни су саговорници РТ Балкан.
Откако је Приштина предала захтев за чланство у Савету Европе у децембру прошле године, свако мало се питање разматрања тог захтева покрене у јавности, јер би тиме Косово добило потврду своје државности, што би био корак ка признавању те лажне државе.
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић умало није отказао посету Стразбуру, јер, како је најпре најавио, захтев Приштине могао се наћи на дневном реду састанка Комитета министара Савета Европе у среду, 19. априла. Међутим, према информацијама појединих медија он неће бити разматран.
На томе да се чланство тзв. Косова нађе на дневном реду највише је наводно инсистирала Немачка, преноси "Косово онлајн" позивајући се на дипломатске изворе.
Дипломата Зоран Миливојевић РТ Балкан напомиње да је Савет Европе искључиво европска организација у којој државе Запада доминирају, имају двотрећинску већину потребну за одлучивање, посебно ако се узме њихов познат став о Приштини, односно о лажној држави.
"Запад може да издејствује чланство Косова у Савету Европе и од тога неће одустати, јер је то један од елемената потврде косовске државности што је крајњи циљ и Запада и Приштине", каже наш саговорник.
На питање зашто се са одлучивањем о захтеву Приштине онда чека, Миливојевић каже да би стављање на дневни ред показало поделу у Европи, поготово јер пет чланица ЕУ не признаје независност Косова.
"Постоје и државе које имају другачији став, попут Мађарске која, без обзира што је признала независност, није спремна да гласа за чланство Косова. У овом тренутку мислим да им подела не би одговарала, па су зато уздржани", каже Миливојевић и додаје: "Ако би Шпанија и Кипар гласали против чланства, то би показало пукотине у Европи".
Као други разлог зашто захтев није на дневном реду, наш саговорник истиче став Запада, и то пре свега Вашингтона, према формирању Заједнице српских општина, што Курти покушава на сваки начин да избегне.
Чланство у Савету Европе важно политички, без глобалних последица
Миливојевић каже да је чланство у Савету Европе пре свега политичко питање и не види да би могло да има неке глобалне последице, јер је СЕ без Русије, која је прошле године искључена из организације, постала искључиво везана за Европу и нема домете ван ње.
"ОЕБС је рецимо много значајнија организација и њено чланство има већу тежину, јер су чланице и Канада и Русија. Ипак, чланство у СЕ би било у функцији потврде државности. Улазак Косова у СЕ би могао да утиче на промену става оних земља Европе које не признају косовску независност", каже Миливојевић.
Наводи да је главни циљ Запада и Приштине да преко организација у којима Запад има доминацију – као што су Савет Европе, ЕУ и НАТО – промовишу косовску независност и да у њима Косово легитимишу као државу.
Аналитичар из Грачанице Александар Гуџић каже за РТ Балкан да можемо да очекујемо у наредном периоду да "Косово" постане чланица Савета Европе, имајући у виду да иза захтева стоје Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и Немачка које су и покровитељи косовске независности.
Подсетимо, иницијатива да се захтев Приштине нађе на дневном реду постојала је и у фебруару, али је тада Вашингтон послао ноту министарствима спољних послова појединих земаља Европе тражећи да не разматрају то питање на састанку.
Формално, САД су тражиле да се питање не ставља на дневни ред све док "Косово" не усвоји конструктивнији став о Заједници српских општина, што је био својеврсни притисак Вашингтона на Приштину. Од тада, Курти није учинио никакав корак ка формирању ЗСО.
Гуџић сматра да ће Курти попустити пред захтевом да ЗСО буде формирана, али не онако како је то предвиђено у Бриселском споразуму, односно, без надлежности на које се Приштина обавезала споразумима 2013. и 2015. године.
"Курти је више пута поновио да не жели Републику Српску на Косову, он је јасно рекао да не жели да Србима да висок степен аутономије. Вероватно ће политичка већина коју Курти представља настојати да од ЗСО направе невладину организацију са минимумом ингеренција и права", каже наш саговорник.
Дуг пут до чланства
Више степеница је на путу ка чланству у Савету Европе, јер је то процес који траје најмање годину дана, а било је случајева да се на одлуку о чланству чека и до пет година.
После формалног захтева за чланство које се предаје генералном секретару Савета Европе, што је Приштина учинила у децембру, званично се прослеђује земљи која председава Комитету министара.
Потом се на састанку Комитета министара Савета Европе одлучује о покретању процедуре тако што се захтев за мишљење шаље Парламентарној скупштини СЕ.
Потребно је да два независна експерта оцене усклађеност правног оквира државе која аплицира за чланство са принципима на којима почива СЕ. Потом се мишљења шаљу у три комитета: за политичка питања и демократију, за правна питања и људска права, и за мониторинг.
Извештаји ова три комитета се затим обједињују на Комитету за политичка питања и демократију и одатле се прослеђују на усвајање на пленум парламента. За усвајање тог мишљења је неопходна двотрећинска већина присутних посланика у сали.
Када захтев прође процедуру у парламенту, захтев се поново враћа у Комитет министара, али на министарском нивоу, а они се састају једном годишње. На свакој од ових "степеница" ка чланству могуће је да захтев заврши у некој од фиока.
Подсећамо, нова рунда дијалога између Београда и Приштине на највишем нивоу биће настављена 2. маја, када ће се у Бриселу састати председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, потврдио је портпарол ЕУ Петер Стано.
Он је казао да је ЕУ оформила Заједнички надзорни одбор за надгледање спровођења Споразума о нормализацији односа између тзв. Косова и Србије и Анекса за имплементацију.
"ЕУ, као посредник и саветник дијалога Београда и Приштине, заједно са Косовом и Србијом, као странама у дијалогу о нормализацији односа, данас је успоставила Заједнички надзорни одбор за надгледање спровођења Споразума на путу нормализације између Косова и Србије и Анекса за његову имплементацију", саопштио је Стано.