Средњошколци у великој мери шаљу и примају сексуални садржај путем интернета, 27,5 одсто испитаника је примило сексуални садржај од особе коју не познаје, док је 24 одсто примило такав садржај од особа које познаје, показало је истраживање о ризичним понашањима, сексуалном узнемиравању и изложености младих сексуалним садржајима на интернету.
Како је речено данас у Новом Саду на представљању истраживања, оно је спроведено међу младима узраста 15 и 17 година, а учествовало их је њих 2.950 из 40 школа широм Србије.
Координаторка истраживања Јована Шкорић рекла је да су резултати "фрапантни и драматични", наводећи, између осталог, да 9,4 процента младих на интернету борави дуже од осам сати дневно, док 15,9 одсто то чини између два и три сата, а 17,4 између четири и пет сати.
Она је додала да више од половине средњошколаца користи два или више профила на истој друштвеној мрежи што, према њеним речима, показује намеру да се узнемиравају вршњаци или да се врше некакве врсте дигиталног насиља.
"Испитаници мушког пола у већој мери шаљу своје сексуалне садржаје него што то раде испитанице, а нама је врло значајан податак да су први пут неки испитаници имали само 12 година када су послали своје сексуалне садржаје", навела је Шкорић.
Додала је да су веома забрињавајући подаци када су у питању разлози слања таквог садржаја, јер 20,2 одсто њих то раде због претње или уцене.
"Чак 22,3 одсто шаље своје сексуалне садржаје на наговор друге особе, и ту исто треба да се запитамо на који начин друштво може да реагује и да то превенира, док 57,5 одсто средњошколаца шаље то својевољно", навела је она.
Шкорићева је казала да у онлајн сексуално узнемиравање спада неспоразумно дељење интимних фотографија или видеа, искоришћавање присиле и претње, сексуално вршњачко насиље и нежељена сексуализација.
Директор Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић истакао је да је највећи проблем чињеница да би се свега 22,8 процената средњошколаца обратило родитељима за помоћ у ситуацијама када имају проблем на интернету.
"Дакле, повере се пре и наставнику, и пријатељу, повере се пре некој линији за помоћ. Имали смо и случајеве да су желели да пријаве проблем, али да не желе да буду укључени родитељи у то, и питање је зашто деца имају све мање поверења у своје родитеље", навео је Јурић.
Додао је да је неопходно променити ту слику код деце како би схватила да у ситуацији када имају проблем треба да се обрате родитељу, старатељу, оном ко им је најближи и с ким су у свакодневном контакту.
Јурић је нагласио и да је за решавање овог проблема најважнија превентива, додајући да је идеја Центра да се сваке године обаве три до четири релевантна истраживања са великим узорком, а да се затим резултати користе за детектовање и решавање проблема уз сарадњу са стручњацима.
Истраживање су спровели стручњаци Центра за несталу и злостављању децу из Новог Сада, у сарадњи са тимом истраживача Одсека за психологију и студијског програма Социјални рад Филозофског факултета у Новом Саду.
Реч је о првом таквом истраживању спроведеном у Србији, које је заправо проширени део великог међународног пројекта "ДеСХАМЕ", који обухвата идентична истраживања у Великој Британији, Данској, Мађарској и Хрватској.
Кључни циљеви истраживања, истакнуто је на скупу, јесу побољшање разумевања онлајн сексуалног узнемиравања и злостављања међу младима и идентификовање ефикасних мултисекторских стратегија, као и подстицање младих да пријаве сексуално узнемиравање и злостављање у онлајн окружењу.