Шведски министар спољних послова Тобијас Билстрем два пута је у кратком обраћању новинарима у Београду после састанка са председником Србије Александром Вучићем поновио да се очекује од Београда да се у потпуности усклади са Европском унијом по питању Русије.
Оваквим порукама шведски министар као председавајући ЕУ, а пред Самит ЕУ који ће бити одржан ускоро, очигледно показује да је и даље приоритет украјински сукоб и став према Русији, да они то и даље високо држе на агенди свог интереса и тако треба разумети изричито залагање о такозваном усклађивању с политиком ЕУ што у преводу значи увођење санкција Русији, каже за РТ Балкан некадашњи дипломата Зоран Миливојевић.
"Инсистирање и стављање у први план тзв. усаглашавања говори да се ствари не одвијају тако како би одговарало интересима Запада и да појачавају притисак на ту тему", наглашава Миливојевић.
Међутим, како истиче наш саговорник, независно од залагања ЕУ, Србија не мења свој став.
"То је било је јасно из онога што је председник Вучић изнео, да Србија неће мењати свој принципијелан став кад је реч о санкцијама и да ће остати на позицијама да је она у принципу против санкција као метода остваривања стратешких интереса у међународним односима. То је носећи став Србије, поготову што је и сама била жртва", додаје Миливојевић.
Иако је и порука шведског министра већ била довољно јасна, и председник Србије, обраћајући се после шефа шведске дипломатије, нагласио је да је Билстрем посебно инсистирао на томе да Србија мора да уведе санкције Руској федерацији.
"Ми смо независна и суверена земља и доносићемо одлуке на такав начин", рекао је Вучић.
Како је навео, шведски министар му је скренуо пажњу да је руско-украјински сукоб променио свет и да је Шведска која није била члан ниједног војног савеза, сада кандидат за НАТО.
"Разумемо позицију Шведске, али неко мора да разуме и нашу позицију јер је нас баш тај војни блок напао без одлуке Савета безбедности Уједињених нација. Чезнемо да останемо војно неутрални, а не да припадамо баш том блоку који нас је напао без одлуке УН", истакао је Вучић.
Порука председника Србије када је реч о односу према НАТО-у, напомиње наш саговорник, била је јаснија него у неким ранијим приликама, поготову начин како је председник Вучић објаснио потребу разумевања српске стране као жртве НАТО агресије.
"Мислим да је био јаснији да нема говора да би Србија могла да промени став и везано са Косово и Метохију и везано за питање санкција, као и када је реч о њеној војној неутралности и политичкој независности", истиче Миливојевић.
Истичући више пута током обраћања да Београд разуме поруке ЕУ, Вучић је говорио и о томе да неко мора да разуме и српску позицију.
"Имајући у виду да је данас десет година не примене Бриселског споразума, да је очигледно да Приштина има прећутну сагласност или разумевање за политику која одудара од обавеза у ситуацији када је ЕУ посредник и када има јасне обавезе из тог посредовања, не очекујем да Србија може рачунати и сада и у наредном периоду на онај ниво разумевања који би дозвољавао закључак да се може рачунати на добре намере и на пуну искреност западних центара моћи кад је реч о Србији. Нисам уверен да може на то разумевање рачунати у оном обиму који би одговарао српским државним и националним интересима", истиче Миливојевић.
С обзиром да је очигледно да се притисци и по питању санкција Русији појачавају, као што су већ дуже време интензивирани када је реч о питању Косова и Метохије, колики је маневарски простор наше земље да задржи своју неутралну војну позицију – ону за којом чезне да је задржи, како је то рекао српски председник?
"Простор апсолутно постоји све док смо ми одлучни да останемо на тој позицији. То је простор. Простор обезбеђује наш чврст став и одлучност да будемо на тој линији. И друго да будемо јединствени на том плану. То је претпоставка за успех. Може само да се примени сила, али ја не верујем да је више могућа сила која је примењена 1999. године, околности су се битно промениле", каже наш саговорник.
Он наглашава да задржавање позиције о којој је говорио српски председник зависи од одлучности Србије.
"А мислим да је Србија у томе одлучна. Не ради се о маневарском простору стога, него о томе да ли други схватају да је немогуће силом наметнути решења Србији супротно њеним државним и националним интересима и да ће Србија бити одлучна да те интересе брани", истиче Зоран Миливојевић.