У извештају Савета Европе, који је Парламентарна скупштина СЕ усвојила 24. јануара 2001, констатују се озбиљне последице војних дејстава на животну средину не само у Србији (СРЈ) већ и у земљама југоисточне Европе – у Албанији, Бугарској, Грчкој, Мађарској, Румунији, Севeрној Македонији и Украјини, што ће пак имати дуготрајне ефекте на здравље и квалитет живота људи на овим просторима.
Међутим, о овом извештају у којем су детаљно приказани егзактни подаци о последицама НАТО бомбардовања, у Србији се ништа није знало, није ни преведен, све док га у српском парламенту није поменула посланица Српске напредне странке Марина Рагуш.
Рагушева каже за "Политику" да су управо околне земље ургирале да СЕ састави анализу пошто су утврдиле да је ниво штетних материја опасних по живот свих живих организама вишеструко увећан.
"Напори ваздухопловних снага НАТО-а да униште индустријска места и инфраструктуру изазвали су опасне материје да загаде ваздух, воду и земљиште. Ове супстанце ће имати трајан утицај на здравље и квалитет живота људи дотичних земаља. Конкретно, употреба муниције која садржи осиромашени уранијум вероватно ће повећати учесталост рака и урођених болести међу становницима погођених подручја, као и међу припадницима оружаних снага који служе у овом подручјима", наводи се у извештају.
Констатовано је да је ваздушни, речни и подземни пренос загађивача утицао на читаву југоисточну Европу, уз нападнуту државу и на Албанију, Бугарску, Грчку, Мађарску, Румунију, Северну Македонију и Украјину.
Последице по Србију су дате врло детаљно у извештају, у којем је истакнуто и да је бомбардовање еколошки опасних постројења флагрантно кршење правила заштитне животне средине утврђених додатним протоколом уз Женевску конвенцију.
Даље, укупна количина убојних средстава које је користио НАТО процењује се на између 22.000 и 79.000 тона којима је погођено 78 индустријских локација и 42 енергетске инсталације, али и најмање 13 националних паркова и резервата природе – између осталог, Тара, Копаоник, Фрушка гора, Шар-планина и Вршачке планине.
Бомбардовање је изложило екосистеме, површинске воде, подземне воде, земљиште и ваздух на Балкану контаминацији без преседана која укључује више од сто токсичних супстанци.
Посебан део извештаја је посвећен употреби осиромашеног уранијума (ОУ), чије је коришћење НАТО потврдио у око 31.000 бојевих глава, са укупним оптерећењем за 10 тона ОУ. Поред радиоактивних ефеката, уранијум је веома токсичан и снажан канцероген и мутаген, честице уран-оксида које се ослободе по експлозији преносе се ветровима и таложе на земљишту и вегетацији, а када се прогутају, штете здрављу, између осталог уништавају хромозоме, те изазивају тешке репродуктивне поремећаје. А кључно је што је немогуће повратити честице ОУ из околине или их неутралисати. Исти проблем постоји и у Републици Српској, која је бомбардована гранатама са ОУ 1995, али и у Персијском заливу 1991.
Близу румунско-југословенске границе концентрација тешких метала у земљишту је 50 пута већа, у пограничним областима Бугарске утврђене су 30 пута веће концентрације олова, бакра и кадмијума у земљишту. Забележено је присуство водоник-сулфида у Бугарској, сумпор-диоксида и амонијака у Румунији, диоксина у Грчкој…
У извештају се наводи и да су до сличних података дошли и стручњаци Уједињених нација, који су саставили свој, такође веома документован извештај.
"Да ће војна акција имати озбиљне еколошке последице било је веома предвидљиво и последице су биле прилично очигледне од самог почетка удара, тако да се може претпоставити да је војно нанета еколошка штета била намерна", јасан је извештај, чије је делове српској јавности открила посланица Марина Рагуш, а пренела "Политика".