Дачић с директорком Унеска: Да ли ће "Косово" поново конкурисати за чланство

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је данас, после састанка са генералном директорком Унеска Одре Азуле у Паризу, да је мало вероватно да ће такозвано Косово добити подршку за чланство у тој организацији.

Такође, замолио је ту организацију да посебну пажњу посвети културној баштини на Косову и Метохији.

"Припрема се и Скупштина Унеска у новембру. За нас је битно да, имајући у виду наше ставове о КиМ, за сада нема пријаве Косова за чланство у Унеску, али то не значи да тога неће можда бити. За нас је добро што је то светска организација, не европска, где већина земаља признаје Косово. Мислим да не постоји шанса да Косово добије потврду пријема за чланство", рекао је Дачић.

Истакао је и да Србија придаје велики значај чланству у Унеску, као и да је то важно због очувања културне баштине, посебно на Косову и Метохији, будући да се бројни тамошњи споменици налазе на Листи културне баштине у опасности.

Дачић је навео и да Србија има активну улогу у тој организацији зато што је наша амбасадорка при Унеску Тамара Растовац Сиамашвили уједно и председавајућа Извршном савету Унеска и блиско сарађује с генералном директорком Азуле.

Србија неће подржати чланство Косова у специјализованим агенцијама и институцијама Уједињених нација

С тим у вези треба указати на јучерашњу изјаву председника Србије Александра Вучића, након састанка са шведским министром спољних послова Тобијасом Билстремом, да Србија неће подржати чланство тзв. Косова у Уједињеним нацијама и специјализованим агенцијама и институцијама УН у које спада и Унеско.

"Да не буде дилеме, поновио сам ставове Републике Србије, дакле да ће Србија испунити шта је рекла, али да Србија неће подржати чланство Косова у Уједињеним нацијама и специјализованим агенцијама и институцијама Уједињених нација", изјавио је Вучић и додао да је о томе јасно обавестио све оне који учествују у преговорима, и другу страну, "и Бореља и Лајчака и Шолца и Макрона и Блинкена и све на кугли земаљској са којима смо разговарали".

Приштина је прошле године најавила да ће, после претходних неуспеха, поново конкурисати за чланство у овој организацији, на Генералној конференцији Унеска која се одржава у другој половини 2023, тврдећи да је "Косово током година учинило много на повећању нивоа безбедности, рестаурације и функционисања православних цркава". Српска страна је тада приметила да је једина веза Приштине са српским православним црквама – рушење истих.

Косово је 2015. године први пут покушало да буде примљено у Унеско, али након излагања тадашњег (и садашњег) шефа српске дипломатије Ивице Дачића на Генералној конференцији те организације (одржава се сваке две године), где су изнесени подаци о стању српског верског и културног наслеђа, није добило потребну двотрећинску већину.

На Унесковим листама има више од 1.100 локалитета, а на Листи светске баштине у опасности налазе се средњовековни споменици на Косову и Метохији, међу којима су манастири Високи Дечани и Грачаница, Пећка патријаршија и Црква Богородица Љевишка, иначе уписани 2006. уписани су на Листу светске баштине Унеска под називом – Средњовековни споменици на Косову и Метохији

Међу разлозима угрожености споменика Унеско наводи мањак правне заштите, незадовољавајуће услове одржавања, као и недостатак примене регулатива у вези са управљањем овим споменицима.

Дачић је Азулеовој пренео и позив председника Вучића да поново дође у Србију, а једна од тема састанка с генералном директорком Унеска била је и геополитичка ситуација, као и околности у којима та организација тренутно функционише.

У оквиру Дачићеве званичне посете Француској планирани су и састанци с министарком за Европу и спољне послове Француске Катрин Колона, као и с председником Сената Француске Жераром Ларшеом.

Дачић ће билатералну посету завршити присуством на пријему у резиденцији амбасадора Србије поводом кандидатуре Србије за организатора ЕКСПО 2027.

Унеско је основан 1945. и окупља 193 државе – све светске земље које признаје УН, и најпознатији је по заштити културе и природе, у складу с Конвенцијом о светској културној и природној баштини из 1971. године.