Специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак упозорио је у Бечу да је пут ка нормализацији односа миниран и да се мора избегавати "гажење мине".
"Имамо пут ка нормализацији. Али, овај пут је миниран и морамо да избегавамо да згазимо на било коју од тих мина. Јер то би могло да доведе до експлозије целог процеса", нагласио је Лајчак током дискусије у организацији аустријског Међународног института за мир (ИИП), преноси "Косово онлајн".
Лајчак је изразио наду да ће процес нормализације односа Србије и "Косова", који је започео крајем фебруара након што су обе стране прихватиле европски предлог, бити настављен.
Ситуација на "Косову" је под тензијама и веома је мало међусобног поверења, подвукао је Лајчак и додао да је "Косово" током 2022. у више наврата било веома близу "опасној ескалацији".
"Одлука Срба о напуштању косовских институција је у новембру створила на северу озбиљан вакуум, који и даље постоји. Када су постављене барикаде у децембру били смо веома, веома близу насиљу и крвопролићу", рекао је специјални изасланик ЕУ и навео да је та криза превазиђена уз подршку САД, Еулекса и Кфора.
Лајчак је казао да је последњих шест месеци 2022. било обележено управљањем кризама, а да су преговори довели до тога да су председник Србије Александар Вучић и премијер "Косова" Аљбин Курти крајем фебруара прихватили европски споразум о нормализацији односа.
До формалног потписивања договора, којим, како је објаснио, Приштина пре свега гарантује заштиту српске мањине, а Београд признаје косовске документе, није дошло зато што Београд не признаје "Косово", објаснио је Лајчак.
"Вучић не би могао да прихвати било какву церемонију у којој су Србија и 'Косово' третирани равноправно, а Курти не прихвата церемонију где је другачије третиран од Вучића", нагласио је бивши шеф словачке дипломатије.
Међутим, документ је усменим изјавама обавезујући, и сада се у тешким разговорима ради о имплементацији, од редоследа до временских рокова примене појединачних корака, преноси портал.
Директорка ИИП Штефани Фенкарт критиковала је ЕУ, подсетивши да 20 година од Самита у Солуну, на којем је обећано чланство земљама Западног Балкана, само су Словенија и Хрватска примљене.
Она је указала да није само Србија та која не признаје "Косово", већ и пет земаља ЕУ.
"Потребно је извршити притисак на те земље да се реши та ситуација", сматра Фенкарт.
Ситуација у вези земаља које не признају "Косово" не може бити решена на индивидуалном нивоу, већ је потребна реформа механизама у ЕУ, оценио је бивши изасланик ЕУ за "Косово" Волфганг Петрич.
Он је изразио наду да ће ЕУ својим посредничким способностима успети да издејствује компромисе на Балкану.
"Ова година је година прилика, јер 2024. следе избори у ЕУ, САД и на другим местима", поручио је Петрич.