РТ Балкан истражује: Изјавом о заштити имовине Српска запечатила надлежности по Дејтонском споразуму

Представници парламентарних странака у Републици Српској потписали су изјаву о заштити имовине, односно план деловања органа у том ентитету, рекао је јуче председник Републике Српске Милорад Додик.

Председник Републике Српске је истакао да изјава, односно план активности садржи 21 закључак и одржава поштовање Дејтонског споразума и Устава БиХ, али и једнако фаворизује права Српске добијена овим споразумом.

"Документ је у суштини остао исти, као што је представљено пре неколико дана. Све политичке партије које су присуствовале претходном састанку, изузев СДС-а, потписале су акт. Овим планом Српска несумњиво улази у процес јачања својих утврђених надлежности које је имала по Дејтонском споразуму", рекао је Додик.

Он је додао и да ће на наредној седници Народне скупштине Републике Српске, која би требало да буде одржана у среду 26. априла, бити упућен позив судијама Уставног суда БиХ из Републике Српске да напусте своје позиције у том телу.

Акције НСРС и Владе Републике Српске долазе као одговор на изјаву о будућем деловању када је реч о имовини, а коју су потписали политички представници Бошњака.

Стевандић: Све кризе у БиХ последица су кршења Дејтонског споразума

Председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић рекао је за РТ Балкан да су све кризе у БиХ последица кршења Дејтонског споразума.

"Све кризе у Босни и Херцеговини изазване су кршењем Дејтонског споразума, који предвиђа постајање три конститутивна народа и два ентитета. Све остале одлуке су наметнуте, укључујући и троје страних судија Уставног суда БиХ", рекао је он.

Стевандић је нагласио да су питања имовине, али и међуентитетске линије решена Дејтонском споразумом, као и да се та питања данас актуелизују како би се створила криза.

"Потпуно је јасно да они немају другу могућност за изазвање кризе осим ове, иако је она већ решена дејтонским споразумом. Због чега би се уопште цртала међуентитетска линија ако она не разграничава Федерацију БиХ и Републику Српску? Одмах да се зна, то је једина гранична линија у Европи после Другог светског рата која је последица међународног уговора и има своју међународну верификацију", наглашава он.

"Она је раздвојила не само ентитете и народе, него и имовину. Са једне стране припада РС, са друге ФБиХ, а Дистрикт Брчко је заједничко власништво, тј. кондоминијум. Колико је бесмислена одлука високог представника показује чињеница је имовина у Брчком по законима укњижена као власништво Брчко Дистрикта, а он је по Уставу заједничко власништво РС и ФБИХ. Замислите сад, Република Српска има заједничко власништво над имовином у Брчком, а нема власништво над сопственом имовином у РС! То је такав галиматијас, такав безобразлук који је превазишао све могуће правне, моралне, људске и божје законе", рекао је Стевандић.

Он додаје да Република Српска не може да "остане у понизном положају и прихвати ту врсту неправде", као и да је она по Дејтонском споразуму субјект, а не објект о коме други доносе одлуке.

"Ми бранимо оно што је наше, немамо аспирацију на имовину ФБиХ и немамо намеру да тражимо нешто што нам не припада, али имамо намеру да сачувамо оно што је наше. У ово време када су у суноврату сви цивилизацијски и демократски процеси, као и правне норме које се највише крше у ЕУ, не можемо да дозволимо да будемо жртва и да се над нама прави још лошија геополитичка слика него што је то било у претходних 20 година. Ништа се није применило, ни у Дејтону, ни у анексима што би нама оспорило да самостално доносимо одлуке као субјект у БиХ и да задржимо своју врсту суверенитета", закључује Стевандић.

Козомара: Односи РС и ФБиХ у кризи, америчка амбасада долива уље на ватру

Односи између Републике Српске и Федерације БиХ одавно нису били оволико лоши, а окидач за то је питање имовине РС, сматра политички аналитичар Анђелко Козомара.

"Односи између Републике Српске и Федерације БиХ одавно нису били овако затегнути као последњих дана и месеци, када су у Федерације и Уставног суда одлучили да покрену питање државне имовине. Питање имовине је решено Дејтоном и Уставом БиХ, међутим, у Сарајеву су одлучили да и поред тога покушају да развласте РС", каже он за РТ Балкан.

"Односи у БиХ су врло компликовани и прете да ескалирају до сукоба, али верујем да до њега вероватно неће доћи због присуства НАТО војника. Додатно уље на ватру долива амбасадор САД у Сарајеву Мајкл Марфи који сваки дан дели лекције Србима и руководству РС и претвара се да је он 'заштитник мира'. Он се понаша крајње недипломатски и не памтим да је Америка имала таквог амбасадора", додаје наш саговорник.

Америчка амбасада реаговала је и на последње изјаве председник Додика да ће Србија и Српска бити једног дана једна држава, наводећи да Српска не постоји изван БиХ и да ће у супротном САД штити суверенитет, територијални интегритет и мултиетничност БиХ.

"Ево чињеница: Република Српска је ентитет у БиХ. Она не постоји изван Босне и Херцеговине, а према Уставу БиХ, ни ентитет нити било која друга административна јединица нижег нивоа нема право на отцепљење или уједињење с другом државом", навели су из Амбасаде САД на Твитеру.

Козомара додаје да је Додик покренуо и питање судија Уставног суда, који је претходних година често критиковао.

"Према статуту тог суда, уколико двојица судија из редова једног народа нису именована, он не може да функционише. Један српски судија је прошле године отишао у пензију зато што је испунио старосну границу за то, а сада ће од другог, Златка Кнежевића, бити затражено да поднесе оставку", наглашава он.

Уставни суд БиХ чини девет судија, од којих по два долазе из редова три конститутивна народа, док су троје судија странци. Представнике хрватског и бошњачког народа бира Представнички дом Парламента Федерације БиХ, представнике српског народа бира НСРС, док стране судије предлаже председник Европског суда за људска права.

Козомара наводи и да су Срби у БиХ разочарани својим коалиционим партнерима у државној власти из тзв. партија осморке, за које каже да воде исту политику као њихов претходник Бакир Изетбеговић.

Шмит: Питање имовине није решено у Дејтону

Високи представник Кристијан Шмит, кога Република Српска не признаје, поручио је данас да "питање имовине није решено у Дејтону", као и да оно "тек треба да се реши".

"Зато је закључак једноставан: политичари у БиХ радите свој посао! Када је у питању процес како доћи до решења, потребни су нам технички и правни разговори који воде до прихватљивог и одрживог решења питања расподеле имовине између државе, ентитета, Дистрикта Брчко, кантона и општина", рекао је он.

Њему је убрзо одговорио председник НСРС Ненад Стевандић, који је рекао да Република Српска њега "не признаје", као и да му "не треба давати толико значаја".

"Његове импликације треба да коментаришу колеге из ФБиХ које га признају за високог представника и који се данас окупљају на великим демонстрацијама испред зграде ОХР-а у Сарајеву", поручио је Стевандић.

Козомара наводи да многи у Сарајеву тврде да имовина не припада ентитетима, већ државним властима, али да се нико од њих не позива на Дејтонски споразум и не наводи у ком његовом члану је то питање решено.