Иако је било очекивано да ће тзв. Косово добити подршку у Савету Европе, гласање појединих земаља било је неочекивано. Тако су зелено светло непризнатој држави "Косово" дале, између осталих, Црна Гора, Словенија, Северна Македонија, Хрватска, Албанија.
Против су били Мађарска, Румунија, Кипар, Шпанија, Азербејџан, Грузија и, наравно, Србија, док су уздржани били БиХ, Грчка, Словачка, Молдавија и Украјина. Јерменија је одлучила да не гласа.
Српски државни врх најавио је промену спољне политике после гласања наших суседа али и Украјине. Ако неко не поштује наш територијални интегритет, зашто бисмо ми поштовали њихов, питали су председник Србије Александар Вучић и министар спољних послова Ивица Дачић.
После седнице Владе Србије посвећеној изборима на КиМ и гласању у Савету Европе, договорено је а се приступи изради стратешког документа у области спољне политике који ће на прецизан начин дефинисати односе Србије са другим земљама, уз поштовање пријатеља и партнера и који ће бити заснован на бази реципроцитета.
Бивши дипломата Зоран Миливојевић сматра да ће Србија морати да евидентира став појединих држава на гласању за улазак "Косова" у Савет Европе.
"Србија је гласала за све резолуције које су се односиле на очување територијалног интегритета Украјине и ризиковала своје односе са Русијом због тога. Али Украјина сад није принципијелно поступила него се водила искључиво политичким интересом када је остала уздржана на гласању о уласку Косова у Савет Европе. То је урадила без обзира што се то коси са њеним националним интересом", рекао је Миливојевић за "Блиц".
Према његовим речима, ни БиХ није била принципијелна. "БиХ у свим контактима са Београдом инсистира на свом територијалном интегритету и суверенитету и Србија се све време држала тога. Да би сада Бих била непринципијелна и уздржана у вези са уласком Косова у ЕУ. О Црној Гори да не причам".
Миливојевић као позитиван пример истиче Мађарску која је гласала против иако је признала независност "Косова", јер је увидела потребу за миром и стабилношћу у региону и имала је у виду преговоре Београда и Приштине.
Дипломата каже да због свега тога, Србија мора да делује на сличан начин у сличним ситуацијама према тим државама које нису биле принципијелне.
"Те земље не могу да очекују разумевање и принципијелан став Србије", каже Миливојевић и додаје да је јасно да је "код тих држава превагнуо политички интерес који сигурно неће бити заштита националног интереса."
Осврнувши се на Украјину, Миливојевић каже да Србија "сигурно неће мењати одлуке које смо донели, али неће ни инсистирати на њеном територијалном интегритету и суверенитету".
"Треба рачунати да ћемо имати у виду понашање појединих земаља. Оне морају да буду свесне својих ставова. А динамика међународних односа је таква да би врло брзо могло да буде постављено питање територијалног интегритета Украјине, Молдавије, Јерменије или БиХ", упозорава Миливојевић.
Некадашњи амбасадор Бранко Бранковић каже за "Новости" да одлука, пре свега Украјинаца, није донета самостално, већ да је, као и када је реч о изјашњавању Словачке и Грчке, у питању уцена.
"По мом мишљењу, ове земље су гласале тако под притиском Американаца", рекао је он.
Показало се да Владимир Зеленски ни по чему није самосталан, зна се ко командује, тако да он није могао, и да је хтео, да заузме другачији став према тзв. Косову. Када је реч о Грчкој и Словачкој, све земље чланице ЕУ, које нису признале Косово, имају велики притисак од САД и једног броја европских земаља, каже Бранковић.
"Сматрам да су жестоко уцењене, а да ће то испливати на површину. Томе у прилог говори што је грчка председница недавно рекла да они не мењају став по питању непризнавања Косова, и да потом, овако гласају", закључио је дипломата.