Глас Србије против чланства "Косова" у Савету Европе (СЕ) повлачи питање посвећености Београда спровођењу споразума о нормализацији односа са Приштином уз посредовање ЕУ, оценио је "Еурактив".
Бриселски портал цитира председницу привремених приштинских институција Вјосу Османи, која је ијзавила да је Србија својим гласом прекршила кључне тачке недавних Бриселских и Охридских споразума, и подсећа да члан 4 споразума каже да се Србија неће противити чланству тзв. Косова у међународним институцијама.
Међутим, никакв споразум није потписан у Охриду, док је Београд ставио до знања да ће у имплементацији споразума ићи само до својих црвених линија које је у више наврата јавно дефинисао.
Шеф српске дипломатије је почетком априла истакао да је председник Србије Александар Вучић јасно истакао наше црвене линије, и да зато није хтео ни да потпише те акте, као и да се усмено оградио од делова који су за нас спорни - независности Косова и чланства у УН.
Чак ни портпарол Европске уније Петер Стано није био у стању да оптужи Србију да је својим гласом у Савету Европе прекршила претходне обавезе које је на себе преузела.
На инсистирање да одговори са да или не на питање: да ли је Србија прекршила споразуме, Стано је рекао да ће прекинути конференцију за новинаре, ако наставе да постављају такво питање.
За пријем "Косова" у Савет Европе гласали су представници 33 земље, а седам је било против.
Србија, Азербејџан, Грузија, Румунија, Кипар, Шпанија и Мађарска рекле су не. Грчка, Словачка, Молдавија, Украјина и БиХ биле су уздржане. Јерменија није гласала. Зелено светло тзв. Косово, из региона је добило од Црне Горе, Словеније, Северне Македоније, Хрватске и Албаније.
Српски државни врх најавио је промену спољне политике после гласања наших суседа али и Украјине. Ако неко не поштује наш територијални интегритет, зашто бисмо ми поштовали њихов, питали су председник Србије Александар Вучић и министар спољних послова Ивица Дачић.
После седнице Владе Србије посвећеној изборима на КиМ и гласању у Савету Европе, договорено је да се приступи изради стратешког документа у области спољне политике који ће прецизно дефинисати односе Србије са другим земљама, уз поштовање пријатеља и партнера, и који ће бити заснован на бази реципроцитета.
Одлука Мађарске да подржи став Београда на гласању није прошла неопажено на Западу, па тако "Еурактив" оцењује да "на папиру, Будимпешта признаје независност Косова, али све већа трвења са ЕУ и оно што неки виде као симпатије према Русији и Србији постављају питања о њеној мотивацији."