Да више не буде касно, "Амбер алерт" стиже до новембра: То је победа отете деце

Када се покрене "Амбер алерт", сви медији, телевизије, радио станице и портали биће у обавези да обуставе програм и да објаве детаље о несталом детету. Мобилни оператери слаће СМС и ММС са подацима, а детаљи о несталим малишанима наћи ће се на билбордима, путевима Србије, бензинским пумпама, тржним центрима али и банкоматима, наводи за РТ Балкан оснивач Фондације Тијана Јурић и директор Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић. 

"'Амбер алерт' је систем обавештавања јавности о нестанку деце, а брзо и ефикасно обавештавање јавности показало се изузетно ефектно у земљама где он већ постоји", поручује Јурић.

Наравно, није сваки нестанак онај за који ће се подизати овај "аларм", али се на моделима примене још увек ради. 

"Тим који ради на имплементацији самог система тренутно се бави критеријумима за покретање система, јер систем се неће покретати за сваки нестанак, већ када стручњаци процене да је дете у животној опасности. Када се то деси, систем покреће полиција или тужилаштво, још увек се не зна ко тачно и управо то је једна од дилема. Када се покрене "Амбер алерт", сви медији: од телевизија, преко радија до портала биће у обавези да обуставе програм и објаве детаље о несталом детету, такође, мобилни оператери слаће СМС и ММС са подацима, а детаљи о несталом малишану наћи ће се и на билбордима, саобраћајницама "Путева Србије", бензинским пумпама, тржним центрима али и банкоматима, као и сва места где је велика фреквенција људи", истиче Јурић.

"Као држава, укључујемо се у потрагу за једним дететом, а брзо ширење информација дало је изузетне резултате у земљама где овај систем постоји", указује наш саговорник.

Шта је хитан случај и када се покреће аларм?

У Србији у 2022. пријављен је нестанак 1.523 малолетна лица, а 1.518 је пронађено - петоро деце није пронађено до краја 2022. године. Јурић наводи да ће се "Амбер алерт" активирати по строгим условима, чак и када се сумња да је дете отео родитељ или има суицидне намере.

"Постоје одређени критеријуми који треба да се испуне: зависи колико је дете старо, да ли је већ одлазило од куће, да ли се поуздано зна да је дете жртва отмице или му је неопходан медикамент да настави нормално да живи, или да је, рецимо, дете оставило опроштајну поруку, као и да ли постоји могућност да је један од родитеља отео дете, које мора да прими терапију од које му зависи живот...", објашњава наш саговорник.

Наведени су само поједини критеријуми, на њима се још увек ради, а према Јурићевим речима: "Стручни људи из полиције и тужилаштва су они који ће урадити процену да би се систем покренуо". 

Министар унутрашњих послова Братислав Гашић је потписао документ којим је наложио тиму да до 1. новембра обаве све припреме за примену "Амбер алерта" у Србији, а ми смо упитали Јурића да ли постоји могућност да се овај систем уведе раније.

Наредни састанак тима за примену, како каже наш саговорник, очекује се након првомајских празника. 

"Уколико не буде потребе за изменама закона или неких чланова законе неће бити разлога да се 'Амбер алерт' не уведе и раније. Лично, бићу веома задовољан да се он уведе и до 1. новембра, како је министар Гашић потписао и то ће бити, обзиром на то да чекамо од 2015. године, добар датум да се почне са применом", наводи Јурић.

Грађани и институције у борби за свако дете

Осам година Игор Јурић указује на важности оваквог система за Србију, а увођење "Амбер алерта" види као велику победу, пре свега због малишана који су страдали након отмице. 

 "Рећи ћу, пре свега, да је ово велика победа: деце која су страдала након отмице, то је, такође, победа деце за којом се још увек трага, то је победа и деце која су преживела отмице, знамо их, а та деца су преживела огромне страхоте јер нисмо успели да их спасимо на време", истиче Јурић и додаје:

"Ово је победа и свих грађана Србије. Ми смо, као организација организовали три велике кампање, у две смо, досад изборили победу са грађанима, ово је трећа. Ово је доказ да грађани имају моћ, али је важно убедити их да нема измицања, да се неће одустати, као и да им се јасно стави до знања који су бенефити за које се  боре. Требало је заиста пуно стрпљења и рада, али када су људи истрајни резултат не може да изостане", указује саговорник РТ Балкан.

Биће ово победа и државних институција, каже Јурић, јер је напокон схваћена важност увођења "Амбер алерта" у Србији.

"Мислим да је овог пута и победа институција, зато што су, ипак, надлежни напокон схватили важност увођења оваквог система, без обзира што се дуго чекало. Желим да захвалим људима који су сада дошли и смогли снаге да, без обзира на неке притиске, ову ствар подрже и доведу до краја", поручује  директор Центра за несталу и злостављану децу. 

Име система одредиће грађани

Реч "Амбер" представља акроним за America's Missing: Broadcast Emergency Response. Упозорење је именовано по деветогодишњој девојчици Амбер Хагерман која је отета и убијена у Арлингтону у Тексасу 1996. године. Име није исто у свим земљама, па се тако овај систем у Грузији назива "Левијев позив" у знак сећања на Левија Фрадија, на Хавијима "Мејли Амбер алерт" у знак сећања на Мејли Гилберт, у Арканзасу "Морган Ник Амбер алерт" у знак сећања на Моргана Ника, у Јути "Рејчел алерт" у знак сећања на Рејчел Ранијан.

Како каже, било је жеље неких чланова тима да систем добије име "Тијана алерт", према трагично настрадалој кћерки Игора Јурића, али породица то није прихватила.

"Она јесте, што се нас као породице тиче, мотив да систем заживи, али не желимо да по њој добије име и то није била идеја", објашњава Јурић и додаје да ће тим, највероватније, направити конкурс, где ће грађани Србије одлучити о имену, те се можда, одлуче за неко ново, а можда остане и изворно "Амбер алерт". 

Било како било, наводи Јурић, име није од пресудног значаја, већ примена система која спашава животе.

За имплементацију система изузетно су заинтересоване БиХ и Црна Гора, које како објашњава Јурић, претпоставља, чекају његову примену у Србији, како би поучене нашим примером, могла ефикасније да приступе раду.

Како објашњава наш саговорник, изузетно је значајно да се систем уведе у читавом региону, јер би онда, када се активира у једној земљи, био видљив и у другим земљама. Такав начин рада омогућио би много већу ефикасност.