Када су у новембру 2015. године, на заседању Генералне скупштине УНЕСКО-а у Паризу, представници Црне Горе гласали за пријем "Косова" у ову организацију УН, неки од делегата заплакали су у сали, јавили су тада медији. Ово што због чињенице да је Црна Гора гласала да се брига о српском верском и културном наслеђу Србије на Косову и Метохији препусти онима који су то наслеђе годинама и деценијама, здушно и са страшћу уништавали, и даље уништавају, што због победе Србије, победе правде над неправдом.
Подсетимо, славни српски и светски режисер Емир Кустурица рекао је те 2015. године, коментаришући одлуку УНЕСКО-а да не прими "Косово", упркос гласу Црне Горе, да је то "реакција новог светског поретка, добра реакција", да су "донедавно у свету жмирили када су вандали рушили богомоље" али да се "свет, у међувремену, изгледа променио".
Променио се свет, да ли се у међувремену променила и Црна Гора?
Осам година касније, пре неколико дана, када је Црна Гора гласала за пријем "Косова" у Савет Европе, у сали нико није заплакао. Или барем, медији нису јавили. Једини који су тог дана имали разлога да плачу, чини се, били су они у Црној Гори који су 30. августа 2020. и 2. априла ове године гласали против Мила Ђукановића и који су били уверени да су њихови гласови у та два дана били довољни да Црна Гора више никад не уради оно што урадила 2015. године. Ни 2015, ни седам година раније, када је Влада у Подгорици признала тзв. независно Косово.
Омча око врата
Јован Маркуш, бивши градоначелник Цетиња, човек чији корени у овом граду сежу век и по уназад, који за себе на сред Цетиња каже да је Црногорац као држављанин Црне Горе, али национално Србин, да је вере православне, и који се не либи да за себе каже да прихвата идеологију Петровића а не Павелића, у изјави за РТ Балкан отворено вели да одлуку Црне Горе да гласа за Косово у СЕ гледа као "идиотлук".
"Идиотлук који произилази из својевременог признања лажне државе Косово. Ђукановић после 34 године владавине није још отишао и тешко да ће отићи 20. маја, када Милатовић преузима дужност", каже Маркуш.
Додаје да "за многе у Црној Гори још није пао Берлински зид иако је то било 1989. године", а да у прилог томе сведочи "подизање споменика Јосипу Брозу у Подгорици пре три године, иако је ЕУ осудила нацизам и комунизам као два зла".
"Треба да знате да је Ђукановић са екипом исконструисао систем који делује и после његовог одласка. Свима је јасно да је трећи референдум у историји Црне Горе 2006. покраден и да је та крађа аминована чак и у ОУН. Уводећи нас у НАТО ставили су нам још једну омчу око врата. Тешко да је Милатовић могао било шта учинити, јер ни влада која је надлежна за то није усвојила такву одлуку. Свима је јасно да је то урађено 'испод жита'. На жалост Црна Гора која стоји у чекаоници за ЕУ мора да ћути и не може да поступа, на пример, као Мађарска", вели Маркуш за РТ Балкан.
Посланица у Скупштини Црне Горе Маја Вукићевић, која је и шефица Сталне мисије Скупштине ЦГ у Парламентарној скупштини Савета Европе и потпредседница ПССЕ, у изјави за РТ Балкан каже да "иако нас готово сви министри из Владе Црне Горе уверавају да желе најбоље могуће односе са Србијом, одлука владе да гласа за улазак Kосова у Савет Европе показује супротно".
"Наставља се са лошом праксом, осталом из времена Мила Ђукановића, када су се доносиле одлуке које су и довеле до тензија у односима. Сматрам да је Црна Гора, односно Министарство спољних послова, као једино овлашћено да гласа на Kомитету министара Савета Европе, преко свог представника, а по одлуци и инструкцијама владе требало да буде најмање уздржано. Видимо да је и те како било земаља које су и део Европске уније а које су јасно рекле не уласку Kосова у Савет Европе. Што се тиче мог личног става, већ сам га саопштила. Не знам када ће се питање Kосова наћи на дневном реду Скупштине Савета Европе, али кад год то буде, уколико будем део црногорске делегације гласаћу против пријема Kосова", категорична је Маја Вукићевић.
Тик-ток политика
Трећи дан заредом од гласања Црне Горе за пријем Косова у СЕ не стишавају се реакције у Црној Гори на одлуку владе те државе. Посланик Демократског фронта у Скупштини Црне Горе Јован Вучуровић јуче је на седници скупштинског Одбора за међународне односе и исељенике изјавио да су "одлуку о томе да Црна Гора гласа да тзв. Косово уђе у Савет Европе донеле амбасаде у Подгорици".
"Сигуран сам да су одлуку да Црна Гора гласа да такозвано Kосово уђе у Савет Европе донеле амбасаде и да је ту наредбу извршио неко из владе. Потпредседник владе (Владимир) Јоковић каже да није знао за ову одлуку, а други део владе доминантно одлучује о томе, што је скандал и личи на једну тик-ток политику", изјавио је Вучуровић.
Он је додао да је "након што је видео Дритана Абазовића у Пећкој патријаршији, знао да следи потез против Србије и српског народа".
Са седнице овог Одбора јуче је стигла вест да ће због одлуке Црне Горе да гласа за пријем такозваног Косова у Савет Европе у среду, 3. маја премијер у техничком мандату Дритан Абазовић бити саслушан у скупштинском Одбору за међународне односе и исељенике.
Председник Одбора, посланик Миодраг Лекић рекао је на поменутом састанку да ће овај скупштински одбор тражити објашњење, којим методом је одлучено да Црна Гора гласа за пријем тзв. Косова у СЕ.
"Ово питање има два дела, један је начин одлучивања - ствара утисак неке тајанствености, а појавило се и да једна компонента владе, СНП, ништа о томе не зна. Ако је тако, ова држава је вођена на један неозбиљан начин", рекао је Лекић.
У Црној Гори све исто, 'он' је и даље ту и за све се пита
И док је свима у Црној Гори, пратећи нека ранија "саслушања", јасно да ни ово неће донети ништа ново, грађани Подгорице са којима смо данас разговарали резигнирано кажу да је "у Црној Гори све исто, да је и 'он' и даље ту и за све се пита, иако је изгубио председничке изборе".
"Стидим се због овог сада, као и због одлуке Црне Горе, не наше Црне Горе, него Монтенегра, да призна Косово, и због гласа Црне Горе за Косово у Унеску, због свега се стидим, мислио сам да сам гласом 20. августа спрао део те љаге са себе, али изгледа да тај мој глас није ништа променио и да ништа није вредео", каже један од наших саговорника.
Владислав Дајковић, председник "Слободне Црне Горе" каже за РТ Балкан да је "Црна Гора гласом за пријем 'Косова' у Савет Европе понизила већинско српско становиштво у земљи".
"Молим ове 'добронамјерне' аналитичаре да нам више не говоре да су се 'Срби ослободили', јер је то ноторна глупост и лаж. Ђукановић јесте поражен, али се Срби нису ослободили. Сва питања која нас муче - и даље су на снази. И даље признајемо 'Косово'. И даље смо у НАТО-у. И даље смо 'геноцидни'. И даље смо против Русије. Најважније: и даље смо против самих себе. И знате шта је занимљиво? Више нам не треба Ђукановић, јер многи Срби и сами гласају за партије које спроводе његову политику", каже Дајковић додајући "у памет се, Срби, ако овако наставимо, НАТО нам неће ни требати, јер ћемо сами себе уништити“.
Једна од најсрамнијих одлука Абазовићеве владе
Председник Демократске народне партије и један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић, глас Црне Горе за тзв. Косово у СЕ, оценио је као "националну срамоту" и "нож у леђа Србији".
"Званична Црна Гора са владом у оставци на челу са Дританом Абазовићем, гласајући на Комитету министара да такозвано Косово уђе у Савет Европе, придружила се оној Црној Гори Мила Ђукановића и Душка Марковића који су 2008. године, противно вољи 85 одсто грађана признали ову ОВК творевину", саопштио је Кнежевић а пренео портал "ЦДМ".
Према Кнежевићу, "одлука Абазовићеве владе спада у једну од најсрамнијих у црногорској историји и додатно усложњава друштвено политичке прилике како у Црној Гори, тако и у региону".
"Ако распала влада Абазовића није имала људске и политичке храбрости да буде против, могла је да буде уздржана, и на тај начин покаже да јој је стало до најбољих односа са Србијом. Али је очигледно постало правило да они који декларативно највише говоре о добросуседским односима, суштински најдубље заривају нож у леђа Србији кад год им се укаже прилика за то", рекао је Кнежевић понављајући да је гласање Црне Горе за пријем тзв. Косова у СЕ "национална срамота коју ћемо морати да спирамо са нашег образа".
Политиколог Владимир Павићевић у изјави за РТ Балкан подсећа да је потпредседник Владе Црне Горе Владимир Јоковић рекао да "статус Kосова и Метохије у Савету Европе није била тема на седницама Владе".
"Видећемо како ће се даље третирати то питање. Процедура која је покренута у Савету Европе ће трајати, то питање неће бити решавано у месец или два, већ у дужем периоду. Мој став је да сва питања која се тичу статуса Kосова и Метохије треба третирати у контексту дијалога који тече између Београда и Приштине. Договор или компромис до којег се дође тим дијалогом треба да буде основа за укупно дефинисање питања Kосова и Метохије. То је рационални приступ и он почива на инсистирању на стрпљивом дијалогу две стране", каже Павићевић.
Противно вољи огромне већине грађана
Др Момчило Вуксановић, председник Српског националног савета Црне Горе каже за РТ Балкан да Срби у Црној Гори просто "завиде Србима са Косова и Метохије, који су у најтежем тренутку постигли историјско јединство, које им у будућности гарантује срећније дане".
"Нажалост, за нас Србе у Црној Гори то је још увек недостижно, а да ли ће се, и када, то десити потпуно је неизвесно. Није у питању опредељење православног и српског народа, јер је он у више наврата давао јасне сигнале да жели јединством да чува свој језик, идентитет, традицију и културу, али и заједничку државу са Србијом", каже Вуксановић.
По његовим речима, "реаговање професора српског језика приликом његовог насилног преименовања у црногорски језик, формирање Већа народних скупштина ради очувања заједничке државе са Србијом и организовање литија ради спречавања отимања српских светиња, нису дали очекиване резултате".
"Чим би српски народ показао одлучност и жељу да буде свој на своме, повлачила се и црква и политички представници који су увек, а и сада, снажно желели да буду фаворити и у добрим односима са западним центрима моћи који су у континуитету и силом нарушавали права српског народа. Стога није чудо што је представница државне власти Црне Горе гласала противно вољи огромне већине грађана и својих сународника за пријем такозваног Косова у чланство Савета Европе", речи су Вуксановића.
“Нама Србима у Црној Гори је због тога тешко, да нам теже бити не може. Стидимо се понижења које нам у континуитету намећу владајуће структуре. Осећамо се губитницима свега онога чиме смо се и неоправдано поносили, јер тешко да се било ко од нас може више позивати на храброст, част и чојство, које су нам у аманет оставили наши преци”, закључује Вуксановић.