Резолуција о усташком инфатициду пред УН-ом на Дан победе
Прва научна конференција "Јасеновац - Аушвиц Балкана - Преживела деца логораши сведоче", у знак сећања на преживелу децу логораше из овог озлоглашеног логора, отворена је у Скупштини Србије и траје до 30. априла.
"Зелени салон" старог здања републичког парламента за ову прилику је опремљен плакатом са сликама 32 измасакрирана малишана у том језгру бруталности усташке Независне државе Хрватске.
На конференцији је предложена Резолуција о усташком инфантициду Независне Државе Хрватске над српском, јеврејском и ромском децом у дечијим логорима смрти од 1941. до 1945. године и најављено да ће резолуција бити достављена Уједињеним нацијама на Дан победе 9. маја.
У резолуцији се подсећа да је у окупираној Европи током Другог светског рата само НДХ имала специјализоване концентрационе логоре за децу, односно да је брутално убијено око 74.000 српске, јеврејске и ромске деце, укључујући и одојчад.
"Само је у логору Јасеновац страдало 19.432 деце, а од око 3.000 смештених у Јастребарском убијено је око 1.000 или им је украден идентитет", каже се у предлогу резолуције, пише "Политика".
Предложено је да се 28. април, дан када је 1941. године почињен злочин у Годовцу код Бјеловара, прогласи за дан геноцида над Србима имајући у виду да су већ усвојени 8. април, као Дан ромског Самударипена и 18. април, јеврејски Дан Холокауста, док дан србоцида још не постоји.
У свом обраћању учесницима конференције, помоћник министра спољних послова Владимир Марић је истакао да министарство покушава да представи истину о томе што се дешавало у Јасеновцу и додао да је "истина на нашој страни".
Према његовим речима, најзначајнији резултат свих њихових активности је изложба у седишту Уједињених нација "Јасеновац право на незаборав", која је обухватала седам тона опреме и артефаката.
Представљањем својe трилогије о усташком геноциду у НДХ, овај догађај је увеличао и један од највећих пријатеља Срба, проф. др Гидеон Грајф, стручњак за Аушвиц и Јасеновац који је нагласио да се усташки Јасеновац простирао на 240 квадратних километара, док је површина нацистичког Аушвица била шест пута мања.
"Сем што је логор у НДХ био неупоредиво већи од Аушвица у Пољској, далеко јаднији је био и живот његових затвореника због бруталности од чак 57 начина убијања логораша", рекао је Грајф.
Израелски историчар, који је 2019. године одликован сретењском Златном медаљом за заслуге, подвукао је да га никакве увреде, претње, притисци и лажи неће спречити да заувек остане одани српски пријатељ.
"Радни" логор за убијање
Пуковник у пензији Анто Милетић, је подсетио да је у мају 1943. године командант концентрационог логора Макс Лубурић наредио спаљивање логорске архиве.
"Рекао је: 'Од данас почињемо са бројем један'", испричао је Милетић и додао да су исто тако уништени и документи логора вођени до маја 1945. године због чега о Јасеновцу можете наћи врло мали број докумената.
Милетић је подсетио да је званично Јасеновац називан радним логором, а да и данас неки покушавају тако да га представе.
"Јесте био је радни логор, али радни логор за убијање. Неухрањени, болесни су копали насипе. Ту су умирали и сахрањивани. Тим радом. То је само био један од система убијања у логору", истакао је Милетић.
Подсетио је и да је Козара симбол страдања деце.
"Страдало је око 11.000 деце до 14 година, а из Јасеновца где су одвођени доста их је спашено захваљујући Диани Будисављевић и њеним сарадницима", подсетио је Милетић.
Према његовим речима, нико није у могућности да установи коначан број жртва, не само у Јасеновцу него на простору Југославије у Другом светском рату, а процењује се да их је између 1.100.000 до 2.400.000.
Генерална секретарка Савеза јеврејских општина Србије Данијела Данон, унука у Јасеновцу убијеног рабина Данијел Исака Данона, подсетила је да Јевреје, Србе и Роме везује страдалништво.
"Геноцид, холокауст, порајмос. Троглава аждаја која нас је у Јасеновцу, Ђакову, Старој Градишки, нацистичким логорима у бруталној методичности прождирала и истребљивала", рекла је Данон.
Према њеним речима, сваки покушај тумачења безумља је бесмислен, јер "злочиначки наум може бити разумљив једино од стране њему сличних".
"Чак и кад би желели да опростимо не смемо. Једини који по јеврејској традицији могу опростити су жртве. Правда никад неће бити задовољена. Недела почињена надилазе људску правду. Вапе за космичком правдом", рекла је Данон.
Плаче ми се кад ми неко каже да је страдало неколико стотина Рома
Генерални секретар европске ромске уније, народни посланик Драгољуб Ацковић, који је председавао конференцијом подсетио је да је од 1941. до 1945. године био за Роме "период изузетно тежак", о чему се мора учити и знати, јер су "Роми процентуално погинули највише од свих".
"Када ми неко напише, а јесу многи, да је у Јасеновцу страдало неколико стотина, евентуално неколико хиљада Рома, мени се плаче, јер знам да је око 50.000 припадника тог народа живело у Босни у то време", рекао је Ацковић.
Преседник Института "Диана Будисављевић", некада дете логораш Гојко Рончевић Мраовић се присетио да је логору за децу у Јастребарском преживео само захваљујући преваспитању у Усташку младеж, где су српску децу оденули у црне усташке униформе.
Рончевић Мраовић је рекао да је Јастребарско био сабирни усташки дечји логор за простор целе НДХ, где је било 3.400 деце од једне до 14 година.
"Транспорт најчешће сточним вагонима. Деца изнемогла, полумртва, трпана у препуне вагоне, без хране и воде, без довољно ваздуха. У Загребу су отворили вагоне и нашли 15 до 30 мртве деце", казао је Рончевић Мраовић.
Према његовим речима, у Јастребарском је из вагона извучено 17 мртве деце, а након два, три дана је умрло 150 деце, само током јула и августа 1942. године.
Конференцију су организовали Институт "Диана Будисављевић" за истраживање дечијих лохора смрти у НДХ, Европска Ромска унија, Фондација "Диана Будисављевић" из Канаде, и израелско-америчка Фондација за едукацију о Холокаусту.