Празник рада у Србији: Синдикати траже веће плате, држава тврди да ће да заштити раднике
Заштитник грађана Зоран Пашалић честитајући Међународни празник рада истакао је данас да су достојанствен рад, пристојне и праведне плате, сигурни и здрави радни услови, као и право на синдикално организовање, вредности које су кључне за стварање праведнијег друштва и задовољних грађана.
Како је саопштено из Канцеларије заштитника грађана, "брига о радницима, унапређење њихових права и положаја морају бити међу приоритетима државе".
"Неопходно је подићи квалитет услова рада, нарочито онима који раде на најтежим пословима, а приступ адекватној правној заштити као и једнаке могућности за напредовање додатно побољшавају положај радника", указао је Пашалић.
Међународни празник рада 1. мај представници синдиката провели су као и њихове колеге широм Европе и света - излазећи на улице и износећи протестне поруке.
Заштитник грађана поздравио је доношење новог Закона о безбедности и здрављу на раду који је тренутно у скупштинској процедури и који треба да донесе неколико важних измена у унапређењу положаја радника, као што су: увођење појмова рада од куће и рада на даљину, обавезне обуке у области безбедности, али и одговорност самих запослених за повреде на раду.
"То је веома важно и због чињенице да многи радници раде у условима који представљају ризик по њихово здравље и безбедност, а недовољна примена закона и прописа често доводи до тога да радници не добију адекватну заштиту", поручио је Пашалић.
Синдикати подељени, једно заједничко: Мора се више радити на побољшању положаја радника
Савез самосталних синдиката Србије као домаћин овогодишњег обележавања Међународног празника рада данас је на платоу испред Дома омладине организовао скуп и представу о првом протесту радника 1. маја 1893. године, испред тадашње кафане "Радничка касина".
Присутнима се обратио председник Савеза самосталних синдиката Љубисав Орбовић и рекао да за разлику од тог историјског догађаја данас полиција не напада раднике.
"Међутим борба која је вођена 130 година дала је боља и већа права, али она нису ни близу онима које ми тражимо, морају да буду већа и морају да буду боља. Говоре нам стално о будућности, да долазе роботи и вештачка интелигенција, да ће да се губе радна места и да ће у наредних 10 година нестати преко 60 одсто радних места. Где ће радници?", рекао је Орбовић.
Он је додао да су плате повећане, као и минимална зарада, али да то није довољно јер "како се повећавају плате тако расту и цене, па раст цена постаје већи од повећања плата".
"Борба мора да се одвија свакодневно, морамо у свакој синдикалној групи, у сваком граду, општини да се боримо за већа и боља права у овој земљи", поручио је Орбовић.
Он је нагласио да се у последње време у Србију долазе радници из иностранства, да нико није против тога, већ упозорава на последице тога за домаће раднике.
"Доводе се радници из других земаља, ми нисмо против тога увек смо били отворена земља, али смо против тога да се манипулише и доводе радници на ниже плате, да наши радници губе радна места, а да се они запосле у истом дану. Држава мора да реагује на то, а држава и ми у томе морамо бити јединствени и сложни и спремни да се боримо за своја права, да будемо солидарни", рекао је Орбовић.
Орбовић је честитао празник свим радницима и позвао на енергичнију и солидарнију борбу.
На другој страни, његов колега из Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Душко Вуковић за Танјуг је истакао да су радници незадовољни зарадама које овог тренутка прима већина запослених у Србији, имајући у виду цене пре свега хране и осталих трошкова живота.
"Већ се направила велика разлика између минималне зараде која је сада мало већа од 40.000 динара и минималне потрошачке корпе, иначе мизерне и слабе, а која је премашила 50.000. Други податак показује да 50 одсто запослених прима мање од 62.000 динара, колико сада износи медијална зарада, а просечна потрошачка корпа је већ достигла 95.000 динара, по нашим рачуницама и више од 100.000 динара, што значи да већина каска да би надоместила трошкове хране, одевања, образовања и слично," рекао је он.
И председница УГС-а Независност Чеданка Андрић је за Танјуг навела да радници као први проблем истичу мале зараде и изнела податак да око 400.000 људи прима минималну зараду а да половина не може да премаши 62.000 динара, колико је у фебруару износила медијална зарада.
"Други проблем са којим се радници суочавају јесте неизвесност радног места, јер је све више несигурних послова и послова на одређено време, а људи који су на тај начин ангажовани раде под притиском плашећи се да ће након истека времена на које су запослени изгубити посао. Доста је и прековременог рада и повреда на раду, а оне се најчешће и дешавају због прековременог рада односно замора људи или зато што радници нису довољно обучени за посао који раде, а један од разлога је и недовољна примена мера за безбедан рад", навела је Чеданка Андрић.
Као посебно поражавајући податак навела је да у последњих неколико година на радном месту живот изгуби око 50 људи годишње.
"Зато ми пуно радимо на едукацији људи када је реч о безбедности и здрављу на раду и инсистирамо на законским решењима која ће обезбедити примену мера безбедности на раду. Стално апелујемо на што чешћи надзор инспектората за рад, на ненајављене надзоре, а не да се инспектори најаве па да послодавци ушминкају градилишта за тај дан а после тога да све остане по старом", рекла је она.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) Ранка Савић за Танјуг је истакла да проблеми радника у Србији највећим делом произилазе из непоштовања закона.
"Огроман је проблем то што се код нас донесу релативно добри закони, али се не поштују. Тако је и са Законом о раду. Иако је лош и рестриктиван, да се поштује радницима Србије би било неупоредиво боље и не би се дешавало да рад на одређено време траје и по 10, 15 година а Закон о раду каже да може трајати највише 24 месеца", рекла је она.
Након перформанса чланови синдиката су кренули у првомајску шетњу до Славије, где је руководство Савеза самосталних синдиката Србије положити цвеће на споменик Димитрија Туцовића.
Селаковић: Радници најважнији фактор друштва
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић свим радницима и запосленима у Србији честитао је празник и истакао да они чине покретачки и развојни фактор, не само привреде, већ и целог друштва.
"Влада Републике Србије и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања улажу значајне напорне да кроз подстицање социјалног дијалога са свим странама - и радницима и послодавцима, буде успостављено међусобно поверење и разумевање између социјалних партнера, поштовање договора и испуњавање преузетих обавеза од стране сваког од учесника у социјалном дијалогу", навео је министар.
Он у саопштењу наводи да социјални дијалог мора да се развија на свим нивоима, од националног до локалног.
"Социјално-еконономски савет (СЕС) једна је од најважнијих институција социјалног дијалога, јер окупља све три стране - владу, синдикате и послодавце", указао је Селаковић.
Додаје да на састанцима Савета сви чланови имају прилику да представе оно за шта се залажу, да се о томе дискутује, и коначно дође до заједничког решења.
Министар подсећа да су, поред седница СЕС-а, представници Министарства у прва три месеца ове године одржали укупно 16 састанака са социјалним партнерима, на којима се расправљало о текућим питањима организовања синдиката, остваривања права запослених код послодаваца, закључивању и примени колективних уговора и свим другим питањима од значаја за синдикате и њихове чланове.
"Један од начина унапређења положаја радника јесу и колективни уговори, који доводе до постизања већег обима права у односу на она која сам Закон о раду предвиђа", истиче Селаковић.
Указао је да су данас колективним уговорима покривене све јавне службе, али да ће у наредном периоду влада додатно подстицати закључивање колективних уговора и у другим гранама привреде.
Министар истиче да је пре неколико дана закључен први колективни уговор у привреди потписан у овој години - Посебан колективни уговор за грађевинарство и индустрију грађевинског материјала Србије, те да овим добрим примером сарадње синдиката и послодаваца, треба да се руководе и остале привредне гране.
"У циљу одвијања доброг социјалног дијалога, Министарство у израду нацрта закона укључује представнике репрезентативних синдиката и удружења послодаваца, како би се, заједнички и уз пуно уважавање мишљења и предлога социјалних партнера, дошло до најбољих законских решења. Добар пример такве сарадње је и рад на тексту Закона о безбедности и здрављу на раду, који је чак и симболично усвојен на Међународни дан безбедности и здравља на раду", истакао је министар.
Он додаје да је Србија после 18 година добила нови Закон о безбедности и здрављу на раду који је усаглашен са ЕУ стандардима, и који ће значајно унапредити систем заштите радника у Србији у циљу спречавања повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом.
"Нова законска решења прописују 73 различита прекршаја, а пооштрена је и казнена политика, односно максималне новчане казне су удвостручене", поручио је министар Селаковић.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић упозорила је на Међународни празника рада, да је највећи број притужби тој институцији претходних година поднет због дискриминације на тржишту рада и то највише по основу пола, старосног доба, здравственог стања, инвалидитета, синдикалне и политичке припадности.
Повереница је, у писаној изјави, навела да жене чешће подносе притужбе због неједнаког третмана у вези са трудноћом и порођајем, нарочито због тежег напредовања или премештаја на ниже радно место након породиљског одсуства, као и да млади људи "не добијају довољно адекватних прилика за рад, због чега неки одлазе из земље".
"Забрињава и пракса да се пожељним радником сматрају особе између 30 и 45 година, 'пријатног изгледа', потпуно здраве, дигитално писмене, са искуством, без много приватних обавеза, спремне да раде ван радног времена и описа посла, због чега су дискриминација, несигурност, прекарни рад, па и сиромаштво, реалност за немали број радника", навела је повереница.
Оценила је да боља заштита радника и радница, посебно у приватном сектору, јачање капацитета инспекцијских служби и више контроле у погледу примене закона у вези са радом и радним односима, морају бити међу приоритетима јавних политика.
"Такође, неопходан је нови закон о раду, усклађен са европским и стандардима Међународне организације рада, који ће покрити све важне сегменте рада на системски начин, уместо фрагментираног приступа радном законодавству, који може довести до губитка или смањења достигнутих нивоа радничких права", додала је повереница.
