У Бриселу ће сутра бити одржан нови састанак у оквиру дијалога Београда и Приштине, а да Србија нема много чему да се нада показују изјаве и дела политичара такозваног Косова који не одустају од ометања преговора и запаљивих изјава којима подстичу додатне кризе.
Дипломата Зоран Миливојевић истиче да је за Србију прва и једина тема Заједница српских општина (ЗСО), на чије се оснивање Приштина обавезала пре више од једне деценије.
"Од сутрашњег састанка не можемо да очекујемо ништа посебно, не верујем да ће се десити нешто револуционарно. Заједница српских општина пресудно је питање за Србију и без њега нема услова за напредак и разговоре о неким другим темама", каже Миливојевић за РТ Балкан.
Подсећа да, ипак, Србија ту не може много да уради јер је став Приштине добро познат. Премијер привремених институција лажне државе Аљбин Курти на оснивање ЗСО неће пристати.
Миливојевић наводи да представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак најављује статут у вези ЗСО, али да тек треба да сазнамо ко је учествовао у његовој изради и како он тачно изгледа.
"Када је реч о статуту, положају и надлежностима ЗСО, за Србију је релевантан Споразум о принципима из 2015. године и тога ће се српска страна држати. Мислим да ће тек почети разговори на ту тему зато што Курти није сагласан са нашим ставом, док, са друге стране, Запад има своје виђење Заједнице", додаје Миливојевић.
Иако Приштина не признаје ту чињеницу, Миливојевић наводи да, када је у питању ЗСО, нема потребе да се више преговара, јер је све договорено пре десет година.
Преседан у Савету Европе
Када је у питању гласање за пријем такозваног Косова у Савет Европе, Миливојевић упозорава да се приликом ове процедуре догодио преседан јер се по први пут "гласало о нечему што није држава, о ентитету".
"Гласови неких држава су очекивани, а ту мислим на Шпанију, Кипар и Румунију (које су гласале против). Мађарска, која је такође рекла 'не', је позитивно изненађење. Очекивали смо да Грчка и Словачка, које су биле уздржане, потврде свој став о непризнавању", објашњава Миливојевић.
Миливојевић сматра да је Украјина, која је такође била уздржана приликом гласања, морала да се држи принципа на којима само инсистира, а ово је била прилика за то.
"Ово није било гласање ни за Србију, ни за Косово, већ за њу саму, за принцип територијалног интегритета, и била је прилика да то искаже на један директан начин", каже наш саговорник.
Када је у питању Србија, истиче да ће она у наредном периоду, али и у будућности, имати у виду о томе како се ко изјашњава и то ће бити критеријум за односе према тим земљама у истим и сличним ситуацијама. Не ради се, додаје, само о реципроцитету, већ и о политичким ставовима.
Указује на чињеницу да је Савет Европе приликом гласања био подељен, да није било једногласности, а то ће се одразити и у даљој процедури пријема "Косова" у ову организацију.
Подсећа да самопроглашено Косово не испуњава услове, то јест три стуба на којима почива Савет Европе, а то су људска права, демократске институције и владавина права.
"Тога на Косову нема, и ту се види озбиљно одступање, јасно је да су превагнули политички разлози. Међутим, и домети Савета Европе су врло сужени, он нема никакав утицај изван европског круга, поготово без Русије. Питање Савета Европе, његови домети и политички утицај не излазе из оквира Европе, па само то гласање нема утицај од глобалног значаја", закључио је Миливојевић.