РТ Балкан истражује: Jедна цев на девет становника Србије

Према постојећем Закону о оружју и муницији, грађани Србије који желе да буду наоружани морају да прођу ригорозну проверу, да буду обучени за руковање ватреним оружјем, те да имају оправдан разлог за његову набавку, као и услове за безбедан смештај и чување истог, наведено је на порталу Министарства унутрашњих послова Србије. 

Трагедија која се догодила јуче у београдској Основној школи "Владислав Рибникар" навела нас је да се замислимо над пропозицијама за поседовање и ношење оружја.

Отворило се безброј питања, пре свега какве тестове пролази заинтересовано лице, ко одлучује о захтеву особе која би да поседује оружје, која је разлика између поседовања и ношења. 

Дозвола за оружје издаје се пунолетним грађанима који су држављани Републике Србије или странцима са сталним боравиштем у нашој земљи, који су "здравствено способни за држање и ношење оружја" пише на сајту Министарства унутрашњих послова Србије .

Први корак је, дакле, посета изабраном лекару, који ће даље упутити пацијента на психофизички преглед. Здравствена способност за држање и ношење оружја предвиђена Законом о оружју и муницији доказује се уверењем.

Уверење о здравственој способности за држање и ношење оружја издају одређене здравствене установе која поседује решење Министарства здравља да испуњава услове за обављање ових лекарских прегледа. 

Потенцијални власници оружја не смеју бити правноснажно осуђивани на затворску казну за кривична дела против: живота и тела, слобода и права човека и грађанина, полне слободе, брака и породице, имовине, здравља људи, опште сигурности људи и имовине, уставног уређења и безбедности Републике Србије, државних органа, јавног реда и мира, против човечности и других добара заштићених међународним правом или се против њих води поступак за наведена кривична дела.

Додаје се и да власници оружја не смеју бити "правноснажно кажњавани у последње четири године за прекршаје из области јавног реда и мира за које је прописана казна затвора и за прекршаје из Закона о оружју и муницији".

Особа која жели да поседује оружје, наводи се у пропозицијама "на основу безбедносно-оперативне провере у месту пребивалишта, боравишта, месту рада, својим понашањем не указују на то да ће представљати опасност за себе или друге и јавни ред и мир".

Ово значи да надлежна радна јединица МУП-а строго контролише ко и због чега аплицира, а треба нагласити и да полицајац има дискреционо право да одбије захтев, ако утврди да постоји било какав ризик.

Шта је "оправдан разлог" када није оправдан?

Оправдани разлози за набављање оружја, према закону Србије, су:

1. за оружје за личну безбедност из категорије Б – уколико учине вероватним да би им могла бити угрожена лична безбедност због природе посла или других околности;
2. за ловачко оружје категорије Б – уколико доставе доказ да испуњавају услове за поседовање ловне карте;
3. за спортско оружје – уколико доставе уверење о активном чланству у спортској стрељачкој организацији.

У другом и трећем случају релативно је јасна потреба да се набави лично оружје, међутим, питање "оружја за личну безбедност" отвара многе недоумице. 

За особу која жели да добије дозволу за ношење оружја један од најважнијих услова да то оствари јесте образложење оправданог разлога то јест "да учини вероватним да му је лична безбедност битно угрожена или би могла бити угрожена у толикој мери да је за његову безбедност неопходно ношење оружја."

Оправдан разлог процењује надлежни орган, а коначно решење одобрава директор полиције. Колико је редукован број издатих дозвола за ношење оружја за личну безбедност у Србији говори и чињеница да има свега око 400 лица која су дошла до ове исправе по чему можемо још једном закључити да у Србији имамо строг и рестриктиван закон о оружју.

Ово, поново, отвара нова питања: Уколико је неко забринут за личну безбедност, због чега се не обрати институцији која је задужена за безбедност грађана - Министарству унутрашњих послова Србије? Због чега је могуће да неко "узима правду у своје руке"?

И то нас доводи до "америчког сна". Наиме, Други амандман на Устав САД гарантује сваком америчком грађанину право на поседовање, ношење, а подразумева се и употребу оружја у одређеним случајевима, што је резултирало да, нажалост, веома често, стижу вести о пуцњавама у колеџима, тржним центрима, ноћним клубовима, фестивалима, концертима на отвореном, па чак и у црквама. 

Како се западне вредности у Србији све више усвјају, остаје бојазан да ће се усвојити оне које могу бити најштетније по човека. 

Према појединим истраживањима, Србија је у самом врху према оружју по глави становника. Генерални секретар Националне асоцијације за оружје Србије Душко Илић тврди да није тачно да је Србија међу земљама са највише наоружања по глави становника у свету. 

То је, каже Илић, политички мотивисана прича са циљем да се Србија прикаже у лошем светлу.

"Та информација апсолутно није тачна. Швајцарска агенција је објавила информацију да смо трећи у свету по броју оружја по глави становника, али то је политичка прича. Реалност је другачија. Ми смо међу најмањима наоружане земље на Балкану. Испред нас су чак и Хрватска и Словенија. Овде се наравно говори о регистрованом легалном оружју. У тој својој студији су наводно `установили` колико нелегалног наоружања има, па су нас оптужили да имамо 3-4 милиона комада оружја. Испало је да смо трећи на свету, што нема везе са истином", уверава Илић.

У прилог његовим тврдњама говоре и званични подаци које је изнео председник Србије Александар Вучић на конференцији за медије.

Он је навео да је "у земљи присутно 765.665 цеви, од чега је регистровано 232.310 комада пиштоља и револвера, 361.716 ловачког оружја и 64.658 спортског оружја"

Ипак, да ли је 765.665 цеви "мало" у односу на 3-4 милиона колико су "пребројали" Швајцарци? Према попису становништва у Србији живи 6.647.003 пунолетних грађана, што простом математиком, подељено са бројем регистрованог оружја даје једну цев на 9 становника. 

Мораторијум на дозволе за држање и ношење кратког ватреног оружја

Влада Србије донела је најновије одлуке после јучерашње трагедије у основној школи Владислав Рибникар: предложен је мораторијум на издавање дозвола за држање и ношење кратког ватреног оружја (одобрења за набавку оружја, оружних листова и др.) који ће трајати две године.

Како је наведено, у року од три месеца мора бити завршена ревизија свих издатих дозвола за држање оружја.

Одлучено је и да се у року од шест месеци заврши контрола особа које имају дозволе да држе оружје. Контролисаће се да ли су испуњени законски услови за безбедан смештај и чување оружја, да ли се оружје чува одвојено од муниције и да ли је спречен приступ оружју и муницији малолетницима и другим неовлашћеним лицима.

Најављена је и контрола свих стрељана на територији Републике Србије, која би требало да буде завршена у року од три месеца, а у року од месец дана припремљени прописи о условима и начину коришћења стрељана, укључујући забрану приступа малолетним лицима.

Министарство унутрашњих послова апелује на све власнике оружја да своје оружје држе савесно, закључано у сефовима, касама или ормарима, тако да не буде доступно неовлашћеним лицима, посебно деци.

" Оружје ће бити одузето власницима уколико се утврди да га чувају несавесно, да је доступно неовлашћеним особама што може угрозити безбедност људи. Против ових особа биће покренут прекршајни поступак у складу са Законом о оружју и муницији", саопштио је МУП.

Налаже се Министарству правде да у оквиру постојеће Радне групе за измену Кривичног законика припреми измене закона којима би се прописала кривично-правна одговорност особа које су омогућиле малолетним и другим неовлашћеним лицима да дођу у посед ватреног оружја и која малолетна и друга неовлашћена лица обучавају да рукују ватреним оружјем.