Политички саветник премијера привремених приштинских институција Јетон Зулфај изјавио је да је Европска унија затражила да се пониште мандати на северу КиМ и да новоизабрани председници општина не полажу заклетву.
"Идеја је да се пониште мандати без полагања заклетве. Такви захтеви се не могу постављати", рекао је Зулфај приштинским медијима и подсетио да већ постоје изабрани градоначелници са законским мандатом.
"Имамо градоначелнике изабране у правном поступку, и осуђујемо намерни бојкот Српске листе, што је евидентно погрешно. Али њихов бојкот избора је погрешна одлука коју не можемо толерисати. Имају свакакве идеје и жеље које не можемо да коментаришемо јер то нису жеља и процес премијера, већ процес о коме одлучују различите институције на 'Косову'", рекао је он.
Зулфај каже да Влада у Приштини не планира да формира још један тим за израду нацрта статута ЗСО.
Попут премијера Аљбина Куртија, Зулфај је за нацрт статута СЗО представљен у Бриселу, рекао да је "скандалозан и потпуно неприхватљив за 'Косово'".
"Тим је искористио мандат који је имао са тим контроверзним саставом и са лидерком Данијелом. Тим скандалозним драфтом та екипа је угашена. Нацрт који су најавили за нас је потпуно неприхватљив. Овај тим је постојао. Он је демонтиран, ова екипа нам више није потребна", рекао је Зулфај.
Најавио је да ће на наредном састанку приштинска страна изнети своје идеје.
"Када будемо разговарали следећи пут, имаћемо своје идеје. Ми смо то назвали потпуно неприхватљивим. Нису само наши захтеви да (Асоцијација) неће имати извршна овлашћења, то је и став ЕУ и САД", казао је Зулфај и додао да косовска влада не планира да формира још један управљачки тим за израду нацрта статута.
"Нема плана јер тај менаџерски тим више никоме није потребан. Тим какав је био, представио је своју жељу за Републиком Српском на 'Косову. Њиховим нацртом статута смо то прогласили неприхватљивим, сада смо у новој фази где имамо визију премијера", подвукао је Зулфај.
Куртијева визија Заједнице српских општина
Курти је објавио на Твитеру своју визију статута Заједнице српских општина која, према његовој замисли, треба да буде "нетериторијалан пројекат" и да признаје "уставне карактеристике 'Косова'".
Куртијева визија Заједнице српских општина промовише "нетериторијални пројекат", при чему ће "сви Срби на КиМ бити функционално представљени у складу са принципом недискриминације и једнакости пред законом".
На основу тог принципа, за који наводи да је у складу са њиховим правом гласа из тзв. косовског устава, Курти тврди да сви Срби могу да остварују право на слободно удруживање ради одбране или залагања за политичка, национална, културна, социјална и економска права и циљеве.
Куртијева визија ЗСО предвиђа и обезбеђивање "директног канала комуникације са владом у Приштини", поред осталог, како каже, кроз учешће у Консултативном већу заједница.
Куртијевим нацртом предвиђа се и могућност да се ЗСО финансира из буџета владе у Приштини, међународних организација, институција трећих земаља и донација, поред осталог, како стоји у документу, и из Београда.
Како Курти наводи, све то "мора да прође кроз процедуре и прописе министарства финансија Косова".
Курти у свом предлогу захтева да статут ЗСО "у потпуности признаје уставне карактеристике Републике Косово" као што су, објашњава, поштовање независности, јединство институционалног система и територијални интегритет.
"Уз помоћ важећих закона пројекат ЗСО ће обезбедити могућност остваривања неких непрофитних услуга кроз стварање удружења у области културе, уметности, науке и образовања за изражавање, унапређење и развој српског идентитета", наведено је у Куртијевом нацрту.
Пише да ће бити обезбеђена "процедура регистрације у владином органу одговорном за општу управу и процедура за поштовање закона 'Косова'".
Истиче да ће ЗСО обезбедити и промовисати "поштовање политичког плурализма, слободе говора, слободе удруживања и права на слободну одбрану политичког и верског идентитета Срба на 'Косову'".
На крају документа Курти помиње и "решеност две стране" да остану посвећене томе да обезбеде да "невећинске заједнице суседних земаља живе у складу са истим стандардима заштите људских права који су уобичајени у демократским и кохезивним друштвима".