Специјални изасланик ЕУ за Западни Балкан Мирослав Лајчак изјавио је да, за разлику од земаља средње Европе, на Балкану државе још имају неразрешене ствари из прошлости које их и даље заокупљају.
Лајчак, који је претходно био министар спољних послова Словачке, каже да у земљама југоисточне Европе пада подршка уласку у Унију, јер грађани сматрају да она не жели да их прихвати, али да постоје партнерски програми путем којих и те земље могу учествовати у заједничким темама попут "зеленог плана" и дигитализације.
Прошло је 20 година од када су ЕУ и југоисточне земље у заједничкој декларацији први пут навеле да је "будућност Балкана у ЕУ". Од тог састанка у Солуну 2003. само је Хрватска постала чланица 2013.
"Моје лично мишљење је да је Европа морала да спроведе огромно проширење 2004. и 2007. Оно је донело много позитивних ефеката али и елементе који су закомпликовали ЕУ, јер јој је теже да доноси једногласно одлуке с 28, односно сада с 27 земаља, него је то било када их је било 15", рекао је Лајчак.
Он је у интервјуу за хрватску новинску агенцију Хина рекао да су неке земље одступиле од европских норми и вредности што је такође узроковало скептицизам према даљем проширењу.
"Објективно говорећи, Европа се суочавала с вишеструким кризама које нису биле планиране нити очекиване попут финансијске кризе, миграција и Брегзита. Све је то спустило проширење на листи приоритета. Јавно мишљење у бројним земљама западне Европе није било позитивно према отварању тржишта рада новим чланицама, па политички лидери нису хтели да промовишу даље проширење", додао је Лајчак.
Под грчким председавањем ЕУ пре две деценије је обећано чланство Црној Гори, Србији, Северној Македонији, Албанији и БиХ.
Србија, која не признаје независност своје јужне покрајине коју је Приштина једнострано и уз помоћ Запада прогласила 2008. године, отворила је 22 преговарачка поглавља од њих 35. А затворила је само два.
Чланство Северне Македоније прво је блокирала Грчка због имена, а када је имену додала "Северна", блокирала ју је Француска уочи својих локалних избора, а онда и Бугарска спорећи њен национални идентитет и језик. ЕУ је тек 2022. заједнички отворила преговоре са Сјеверном Македонијом и Албанијом.
"Не желим да говорим у терминима нечије кривице, али били су фактори и на страни ЕУ и на страни Балкана који нас доводе до ситуације у којој говоримо о будућности ЕУ, али без напретка", изјавио је Лајчак.
"Али сада након агресије Русије на Украјину видимо да и ЕУ и Балкан морају да схвате проширење озбиљно. То не може да се оствари ако једна страна то озбиљно схвата а друга не", додао је Лајчак.
Бриселу ни по питању чланства других земаља не цветају руже.
"Ситуација у БиХ је још увек јако компликована. Фундаментална ствар је одакле долази легитимитет, што би требало да буде разлика у одговорности и надлежности између државног нивоа и ентитета. Видимо различита тумачења у Сарајеву и Бања Луци те бројна неслагања због разлика у тим интерпретацијама", рекао је Лајчак који је од 2007. до 2009. радио као високи повереник међународне заједнице у БиХ.
"Потребно је дотаћи се функционалности те државе. Видимо такође и позитивне елементе, Веће министара је формирано јако брзо, знатно брже него приликом пређашњих избора. Битно је да одлуке доносе сва три конститутивна народа. БиХ такође мора да пронађе улогу и за оне народе који нису конститутивни, како би се осигурало да нико није дискриминисан због своје етничке припадности", додао је.
Лајчак је такође испред ЕУ-а надгледао 2006. одржавање референдума о независности Црне Горе, која је најдаље одмакла у преговорима с ЕУ. Прошлог месеца Црна Гора је добила новог председника Јакова Милатовића који је сменио Ђукановића након 33 године власти.
"Очекујем да се Црна Гора мање бави собом а више европском агендом. Црна Гора је и даље предводник премда је брзина европске реформе значајно успорила. Но добро је да је функционалност Уставног суда обновљена", изјавио је Лајчак.
Како сада ствари стоје, Црну Гору очекују ванредни парламентарни избори у јуну.
"Очекујем да се нови председник и влада потпуно посвете европским интеграцијама, ономе што већина становника жели. Црна Гора је дуго година била чинилац стабилности на Балкану па очекујем да настави да има ту улогу", рекао је дипломат.
Зоран Миљанић, министар у техничкој влади Црне Горе, рекао је на форуму у Делфима да би "било оптимално да Црна Гора постане чланица у идуће четири године".
"Незахвално" је предвиђати датуме новог проширења
Лајчак, међутим, каже да је "незахвално говорити" о датумима идућег проширења ЕУ-а.
"Оно што бих ја волео да видим је да наши партнери на западном Балкану почну више да учествују у партнерским програмима ЕУ, да буду у истој соби. Не само када расправљамо о западном Балкану него да буду и део расправе о другим темама, да виде да смо озбиљни с њима", каже Лајчак.
"Рецимо да их питамо за мишљење о Зеленом плану, о дигитализацији и другим подручјима о којима расправљамо, тако да се навикнемо једни на друге. Потребно је да освежимо методологију, без да је мењамо, не тражим да мењамо повеље или документе јер ће нас то коштати времена. Али унутар постојећих структура мислим да постоји простор који би смо требали искористити да доведемо западни Балкан ближе", додао је.
Лајчак каже да током путовања по југоисточној Европи није видео да људи не желе бити део ЕУ.
"Али сам видео људе који се боје да ЕУ не жели да их види у свом чланству. ЕУ дефинитивно има позитиван имиџ у региону, али подршка европској интеграцији пада, једноставно зато што се људи боје да ЕУ није озбиљна", изјавио је.
"То мора да се промени. ЕУ мора више да разговара с регионом као партнер, а мање да јој држи лекције", додао је.
У Србији је број становника који подржава улазак у ЕУ пао са 70 посто на 35 посто, што је историјски најнижи ниво.
"Понекад је и наш језик престрог, превише бирократски, када говоримо о условљавању. Морамо да покажемо поштовање према том региону, њеним људима, да их третирамо као партнере и будемо јасни шта им обећавамо. Када они нешто испоруче и ми морамо нешто да испоручимо", рекао је Лајчак.