Шта је у пракси хрватски модел који Србима нуди Курти: Наставак етничког чишћења и тихог егзодуса

Представљен преговарачима у Бриселу 2. маја, нацрт Статута Заједнице српских општина, чије је формирање предвиђено ранијим споразумима које су парафирали и Београд и Приштина, приштинске власти су одбациле. Са образложењем да није у складу са уставом тзв. Косова.

Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, уместо тог нацрта који је израдио Управљачки тим, који је, иначе, Приштина експресно распустила после представљања статута, сад предлаже "хрватски модел" за српску националну мањину. И напомиње да "нема нормализације и добросуседских односа без узајамног признања и без озбиљне и поштене заштите националних мањина".

О каквој се "поштеној заштити мањина" по хрватском моделу ради, нарочито ако је та мањина српска, сведоче званични подаци из суседне државе: према последњем попису становништва у Хрватској 2021. године, у овој земљи живи свега три одсто Срба, (још) један одсто мање у односу на претходни попис. Може се, дакле, већ из овог податка претпоставити због чега је овај модел тако привлачан Куртију.

Хрватски модел значио је завршетак етничког чишћења Срба на подручју Хрватске, а ето, они га преносе сада и на Косово, каже за РТ Балкан Саво Штрбац из Информационо-документационог центра "Веритас".

Он напомиње да је Хрватска ускладила све своје прописе, па и уставни закон о правима националних мањина, са европским законодавством пре него што је ушла у Европску унију.

"На папиру не може боље, али проблем је што пракса не прати прописе. И поред добрих законских решења, у пракси се и даље дешава тзв. тихи егзодус Срба. Довршава се етничко чишћење Срба у Хрватској по том њиховом моделу, без обзира што су гаранције у самом уставном закону", каже Штрбац.

Још почетком 2000.-их година "Веритас" је дао процену да се око 100.000 радно способних Срба неће вратити у Крајину због масовног подизања оптужница за ратне злочине. Притом, треба имати у виду да се оптужнице за ратни злочин подижу и због крађе фрижидера или шамара хрватском војнику, објашњава наш саговорник.

"Прошле године издали смо публикацију у којој смо обрадили 3.706 процесуираних особа за ратне злочине, сада их је стотињак више. Од тога је само три процента припадника Оружаних снага Хрватске, 97 одсто бивше ЈНА, бише војске Републике Српске Крајине. Свега 13 одсто се суди у присуству, све друго у одсуству", наводи Штрбац.

Он додаје да се и дан-данас сваког месеца отвара на десетине нових истрага, подижу се нове оптужнице, расписују потернице.

"Било је три хапшења по њиховим потерницама ван граница Хрватске, једно је било пре неколико дана и у Србији, једно у Ирској, једно у Америци. Двојица су већ изручени ове године", каже Штрбац.

Он истиче да се "Веритас" апсолутно залаже за то да се сваки злочин процесуира.

"Али не може бити ратни злочин крађа фрижидера или шамар припаднику хрватске војске. А то је све у пракси код њих, с тим се сусрећемо сваки дан. Деградирали су једно тешко кривично дело као што је ратни злочин, свели су га на крађе беле технике, животиња", истиче Штрбац.

И поред свих гаранција предвиђених уставним законом и осталим прописима, Срби у деловима Хрватске и даље немају ни струју ни воду ни путеве, све што су имали пре рата, додаје наш саговорник.

"Џаба шта пише у прописима, који гарантују употребу ћирилице где има више од трећине Срба, кад у пракси знамо како је било у Вуковару кад су чекићали постављене табле. Број Срба стално пада, повратка скоро да и нема", упозорава Штрбац.

Сада се то пресликава на Косово и Метохију, а како напомиње Штрбац, хрватски инструктори су већ тамо и подучавају Приштину како процесуирати што више Срба с КиМ, као што раде у Хрватској.

"Већ имамо на Косову прве две оптужнице у одсуству. Тога ће сада бити све више и више, јер је то тај хрватски модел. И он се не подучава само на Косову. Нико и не таји да хрватски стручњаци, тужиоци, од августа прошле године одлазе и у Украјину и Украјинци долазе у Хрватску да преузму њихов модел процесуирања које је веома ефикасно. Ефикасније од тенкова и пушака", наглашава Штрбац.

Што се тиче Заједничког већа општина на подручју источне Славоније и Српског народног већа, Штрбац каже да од њиховог оснивања никада није ни било предвиђено да они имају било какву везу са Србијом.

"Они имају саветодавну улогу, своди им се улога на то да пренесу власти шта их мучи, шта би они хтели да иницирају, али ни о чему не одлучују. То је потпуно другачији модел", напомиње Штрбац.

Председник Српског народног већа у Хрватској Милорад Пуповац за РТ Балкан каже да су ретке ситуације да се један модел решавања односа између већинских и мањинских народа пресликава на друге ситуације, у другим политичким и историјским околностима.

Такав је случај и овде где постоје значајне разлике између ЗСО, онако како је њено формирање и надлежности договарано у досадашњим преговорима, и Заједничког већа општина у Хрватској.

Пуповац подсећа да је се модел Заједничких општина у Хрватској темељио на Ердутском споразуму, склопљеном паралелно са оним Дејтонским, који је требало да осигурају мир и политичко решење етничких односа у БиХ и Хрватској.

"Ердутски споразум су верификовале Уједињене нације и на основу њега је успостављена мисија УН на том простору која је трајала око три године, док није довршен процес реинтеграције тог подручја у уставно-правни поредак Хрватске, а који је обухватао процес решавања питања статуса српске националне мањине и питања повратка избеглица и других права. Једна комплексна и захтевна операција која је прошла успешно у највећој мери, позитивно и за Хрватску и за Србе", каже Пуповац.

Он наводи да је завршним одредбама Ердутског споразума само начелно дефинисано Заједничко веће општина, нешто ближе одређење дефинисано је писмом о намерама Владе Републике Хрватске, такође верификованим од УН. 

"Заједничко веће општина је дефинисано на основу та два међународна уговора као тело које је састављено од изабраних посланика, одборника у општинама на подручју две жупаније Осечко-барањске и Вуковарско-сремске које имају овлашћења у сфери људских права, образовања, развоја и које нажалост није добило адекватан статус практично до данас. Наш захтев да добије статус суи генерис организације или установе није прихваћен, упркос чињеници да је формиран на основу међународних уговора и да је састављен од изабраних одборника. Формално је третирано као невладина организација", наглашава Пуповац.

Заједница српских општина, према ономе што је предлагано у досадашњим разговорима, не би имала статус невладине организације, него би имала читав низ овлашћења у подручју управљања питањима из сфере културе, образовања и других, истиче наш саговорник.

"Радило би се заиста о заједници општина у којима Срби чине већину, а не о асоцијацији изабраних одборника који су на крају де јуре признати као невладина организација од стране државе која у питањима културе, образовања, људских права, развоја, нема много већа овлашћења од невладине организације. Дакле, нема никакве управљачке прерогативе, за разлику од досадашњих предлога који се тичу ЗСО", каже Пуповац.

Сасвим је сигурно да је неопходно да албанска и српска страна уз помоћ међународне заједнице на КиМ траже своје решење на темељу онога што је до сада усаглашено, да се ту траже решења која ће бити функционална и ближа ономе могуће договорити и што је потребно, закључује Пуповац.