У извештају о "историјској продаји оружја" у оквиру програма војне продаје иностранству које је Пентагонова Агенција за сарадњу у одбрамбеној безбедности (Defence Security Cooperation Agency, ДСЦА) објавила за фискалну 2022. годину наводи се шокантан податак да је тзв. Косово кроз овај програм од САД 2018. године купило оружје у вредности од скоро 3,5 милијарде долара.
Међутим, поређење са истим извештајима објављеним за фискалну 2021. и 2020. указује да је у питању грешка, будући да се у њима идентична бројка од 3.498.907.386 долара наводи за Јапан, док за "Косово" стоји износ од нула долара за дату годину.
Подаци који се доиста поклапају у сва три извештаја су ти да је Приштина 2019. године потрошила 2.707.541, следи драстични скок 2020. године на 11.115.838, те још драстичнији 2021. (22.425.205 долара), а претходне године 16.181.099 долара.
Програм иностраних војних продаја представља један од два главна начина путем којих САД продају оружје другим државама, а подразумева да Вашингтон учествује као посредник између произвођача и купца, док у директним комерцијалним продајама посредника нема.
Албанија
Горепоменути подаци за "Косово" нису једини пример да извештај ДСЦА "побрка" бројке у свом најновијем извештају. Тако се у њему за Албанију наводе расходи од 1.188.710 за 2018. годину, док је у претходна два извештаја та идентична бројка приписана Џибутију.
Сва три извештаја се, пак, слажу да је Тирана 2019. године потрошила 2.918.259, 2020. године чак 42.284.081 долара, 2021. године 8.760.201 долара, док се за фискалну 2022. годину наводе расходи од 363.856 долара.
БиХ
Ни Босну и Херцеговину није заобишла ова збрка, будући да се у извештају за 2022. фискалну годину наводи продаја војне опреме у вредности од 160.000 долара за 2018. годину, а која се у друга два извештаја приписује Барбадосу, док се за БиХ наводи бројка од 6.004.842 долара.
Са друге стране, подаци се опет слажу да је за БиХ у 2019. години купљена војна опрема за 429.880, у 2020. години чак за 40.831.644 долара, а у 2021. години за 255.489 долара, док се за претходну годину наводи расход од 303.258 долара.
Хрватска
Чини се као да је у најсвежијем извештају колона са бројкама за 2018. годину посебно спорна, пошто се исти проблем може увидети и у случају Хрватске, где се за дату годину и земљу наводи куповина у вредности од 37.286.884, док је у друга два извештаја та бројка приписана Колумбији, а за Хрватску се наводи сума од 6.131.175 долара.
Као и раније, остале бројке се поклапају, а подразумевају 3.425.044 долара за 2019. годину, 85.068.480 долара за 2020. годину, расход од 419.212 долара за 2021. годину. Најновији извештај бележи куповину војне опреме у вредности од 206.911.271 долара за претходну годину.
Северна Македонија
Ни код Северне Македоније не изостаје овај тренд, где је у извештају за претходну годину наведена куповина војне опреме у вредности 4.497.550 долара у 2018. години, а која припада Либерији, док друга два извештаја за дату годину и земљу наводе бројку од 924.549 долара.
Подаци који се поклапају наводе да је Скопље 2019. године купило војну опрему за 11.012.940, 2020. године за 21.085.360, 2021. године за 84.691.923 долара, а претходне године за 13.490.993 долара.
Црна Гора
У најновијем извештају је Црној Гори за 2018. годину приписана куповина војне опреме у вредности од 40.619.055 долара, а која, на основу друга два извештаја, припада Португалу.
За наредне године се наводи да је Подгорица 2019. године потрошила 1.328.646, 2020. године 38.501.006 долара, 2021. године 13.623.451, а 2022. године 7.659.175 долара на америчко наоружање.
Србија
Србији, пак, извештај за фискалну 2022. годину приписује куповину у вредности од 67.805.507 долара за 2018. годину, док она, како указују остали извештаји, заправо износи свега 15 долара. Такође, указују да прва бројка припада Катару.
Подаци који се поклапају показују да је Београд на америчко оружје 2019. године потрошио 1.591.510, а 2020. 4.116.118 долара. ДСЦА за 2021. годину бележи расход од 20.972 долара, а такође наводи да у претходној фискалној години није било трансакција са Србијом.
Народна пословица каже да ко ради тај и греши, али Пентагоновој агенцији би свакако користило мало оштрије ревизије података које избацује, будући да су у питању званични документи, те да је ДСЦА ове спорне бројке уврстила у збир укупне продаје за дотичне земље од 1950. године на овамо.