Поводом актуелне ситуације у образовном систему која обилује насиљем и бројним инцидентима, Синдикат образовања Србије, али и други репрезентативни синдикати, пред надлежне органе су ставили захтев о измени Кривичног законика, увођењем кривичног дела које ће санкционисати напад на запосленог у установама образовања - налик ономе који већ имају адвокати.
"Постоји потреба да се запослени у установама образовања издвоје у Кривичном законику, јер немају статус службеног лица, а свакодневно су изложени ризицима напада од стране ученика, родитеља и трећих лица", пише у њиховом допису Влади Србије и Министарству образовања.
Валентина Илић, председница синдиката Образовање Србије, за РТ Балкан каже да је то једино решење с обзиром на то да се под тепих стављају многи случајеви. Подсећа на измицање столице наставници енглеског у Трстенику, као и да је један родитељ давио професора који је одузео телефон ученику, а девојчица је насрнула ножем на наставницу математике. Прогањање професора имало је и трагичне исходе. Илић наводи случај професора математике из Шесте београдске гимназије који је добио инфаркт и преминуо због стреса који су му створили родитељи и ученици, као и његов његов колега из Графичке школе који се вербално сукобио са учеником.
"Наставници се осећају небезбедним и зазиру од ученика, али и родитеља. Ово би био начин да се опомене друштво да су запослени у образовном систему постали угрожени. То се дешавало и раније, али су постојале и неке друштвене норме. Међутим, овај случај у ОШ "Владислав Рибникар" отворио је Пандорину кутију, постоји страх да се тако нешто не понови", изјавила је Илић и додала да очекује да се ресорно министарство огласи овим поводом.
Срђан Словић, представник Уједињених гранских синдиката "Незавиност" и Слободан Брајковић из Синдиката образовања Београда кажу да се слажу са овим предлогом. Ситуација је, како наводе, све гора, због чега "на сваких неколико месеци покрећу сличне иницијативе".
Наставница из Трстеника: Пијем терапију да не бих плакала пред децом
Професорка енглеског језика Марија Стевановић из Трстеника, која је пала када су јој ученици измакли столицу, а они су, уместо да јој помогну, све то снимили и поставили на друштвене мреже каже да је много размишљала о томе да просветни радници добију заштиту.
"Подржавам сваки напор да се поправи ситуација у школама, поготово због страха да ће насиље ескалирати. У мом случају ученици су доказали да им се може, на неком је морало да се сломи", каже Марија за РТ Балкан и наглашава да од пуцњаве у ОШ " Владислав Рибникар" пије терапију како је деца не би видела да плаче.
Замке које статус службеног лица доноси
Адвокат Југослав Тинтор сматра да треба бити врло обазрив код предлога, а камоли код одлуке да неко добије статус службеног лица, јер она не подразумева само права, него и обавезе и одговорности.
"Није суштина увести неког у статус службеног лица и поистоветити га са полицајцем, инспектором, војним лицем итд. Оно што је важно нагласити јесте да не можете тако некритички сваком додељивати статус службеног лица јер када га неко добије, у кривично-правном смислу то не подразумева само санкционисање напада на ту особу, него и сва кривична дела против службене дужности", објашњава за РТ Балкан Тинтор и даје адекватне примере због којих би законодавци требало да размисле:
Тај просветар, како наглашава, може да буде и извршилац неких кривичних дела, па би у том случају било која оцена коју даје фаворизујући неког ученика, могла да се подведе под злоупотребу службеног положаја за коју је запрећено од шест месеци до пет година затвора.
"Тако би неко ко не посвећује довољно пажње самом наставном плану и раду, починио дело несавесан рад у служби, за коју је запрећено до три године затвора", напомиње наш саговорник.
Он наглашава да су адвокати добили одређену заштиту, после убиства адвоката Драгослава Мише Огњановића, када је и промењен Кривични законик доношењем члана 336в.
"Иако се жаргонски тврдило да желимо да будемо службена лица, ми смо као део правосуђа, али и приватне професије, решили да не будемо заштићени као службена лица због ризика посла којим се бавимо. Уведено је ново кривично дело 'напад на адвоката'", наводи Тинтор.
Наш саговорник наглашава да ни то кривично дело није примењиво и не може се пресликати на просвету.
"Да ли они треба да буду кривично-правно заштићени, треба опет добро проценити и прилагодити тој професији на коју се односи. Кривично дело 'напад на адвоката' се примењује само код случајева вршења адвокатске службе, не и када дође до приватних размирница", наглашава адвокат.
Закључује да би у образовним установама требало пооштрити дисциплинске мере које би могле да се примене у нижим разредима зарад успостављања правила понашања у оквиру школског система.
"Мислим да ред у школе може да се уведе без усвајања мера кривично-правне репресије. Школа мора да буде строже устројена, јер се у данашње време уз уважавање свих права извитоперила дисциплина, која мора да постоји да би наставни процес могао да се неометано одвија", подвлачи саговорник РТ Балкана.
Из Министарства просвете кратко су рекли да је такав захтев постојао и пре шест месеци, али да су синдикати одустали од њега.
"Министарство правде треба да направи први корак", поручили су из Министарства просвете након што је министар Бранко Ружић поднео моралну оставку после трагедије у ОШ "Владислав Рибникар".
Шта каже Кривични законик
Према Кривичном законику, Министарство правде прописало је кривично дело које санкционише напад на адвокате, свако ко нападне адвоката или члана његове породице, а у вези са обављањем адвокатске службе, казниће се затвором од три месеца до три године.
За наношење лаке телесне повреду адвокату или члану његове породице или претње употребом оружја, казна је затвор од шест месеци до пет година, а у случају тешке телесне повреде, следи казна затвора од једне до осам година. За уништавање имовине адвоката или члана његове породице, налаже се новчана казна или затвор до две године.