Приштина због севера КиМ ужурбано мења закон о попису становништва

Власти у Приштини намеравају да "веома брзо" промене закон о попису становништва, како би на јесен спровеле попис у четири општине на северу Косова и Метохије. В. д. начелника косовске Агенције за статистику Иљир Бериша изјавио је, преносе портали на албанском језику, да због оставки градоначелника четири општине на северу КиМ, а због тога што предлози за чланове комисија нису дати на време, нису формиране општинске комисије које, како важећи закон налаже, морају бити активне шест месеци пре почетка пописа.

Пошто су градоначелници Северне Митровице, Звечана, Зубиног Потока и Лепосавића оставке дали почетком новембра прошле године, а новоизабрани градоначелници нису још положили заклетве, а почетак пописа је заказан за 1. септембар 2023, закон о попису мора хитно на измену, како би комисије биле формиране и како би се све уклопило у "законске норме" тзв. државе.

"Агенција за статистику Косова спровела је све активности, али ситуација у четири северне општине довела је до тога да морамо да изменимо Закон о попису становништва, јер закон предвиђа да шест месеци пре датума пописа становништва, градоначелници општина морају да дају предлоге чланова општинских комисија за попис. Пошто су председници четири општине раније поднели оставке и предлози нису на време изнети, како би били у складу са законом о попису становништва, закон мора бити измењен", рекао је Бериша, преноси РТВ21.

Бериша је рекао да ће "закон врло брзо бити послат на допуну који ће предвидети случајеве да се рок од шест месеци не односе на локалне изборе, јер је законом предвиђено да шест месеци пре пописа не би требало да се одрже локални или централни избори, а на Косову су имали локалне изборе у четири општине".

"Сада се мора изменити закон како би се омогућило да градоначелници општина буду изузеци, или у случајевима када општина бира другог градоначелника, значи на другим изборима, онда може бити изузетака и биће измењен тако да буде у складу са законом којим би се формирале комисије општина и у ове четири општине на Kосову које још увек нису формиране", разјаснио је Бериша.

Срби се делимично одазвали попису 2011.

Одлуком Владе тзв. Косова која је донета септембра 2022. године, попис становништва на Косову и Метохији биће одржан од 1. септембра до 16. октобра 2023. године. Последњи је одржан 2011. године и по ономе што је тада утврдила приштинска статистика, у јужној српској покрајини живело је 1.739.825 становника, од тога 1.616.869 или 93 посто Албанаца, Срба – 25.532 или 1,47 посто.

Овакви подаци резултат су чињенице да у четири општине на северу КиМ, Северној Митровици, Зубином Потоку, Лепосавићу и Звечану, због којих у Приштини сада мењају закон, попис није ни спроведен а у српским енклавама јужно од Ибра, Срби су се само делимично одазвали попису, односно пописано је њих тек нешто више од 25.000.

Одговор велике већине Срба и северно и јужно од Ибра на позив Приштине на попис, како сада стоје ствари, да се наслутити и непуних четири месеци пре почетка, а познаваоци косовских прилика једноставно кажу  да ће нови попис бити тек "још један печат на трагедију о тужној судбини Срба на Косову и Метохији".

„Одлука о изласку на попис који организује Приштина не може се препустити Србима из гета јер су они само део становништва које мора бити пописано. У једном тренутку после сукоба ОЕБС је донео одлуку да се изврши попис становника овог простора и да се њиме обухвате чак и они Срби чији је један од родитеља рођен или живео на Косову. Та идеја није спроведена, а због притисака, ратова и исељавања, једино је она имала смисао и пружала је могућност за повратак. Сваки попис без укључивања протераних и одсељених у дугом временском периоду биће легализација, притисака, идеолошке и националистичке пројекције и етничких чишћења спроведених у различитим периодима", изјавио је за РТ Балкан Живојин Ракочевић, књижевник и новинар који живи у Грачаници, једној од српских енклава на Косову и Метохији.

Неумољиви статистички подаци као и  процене о броју становника у српској покрајини, показује како је Срба, из године у годину, из деценије у деценију на том простору све мање, и да су дошли до саме ивице опстанка на својој вековној територији.

Подаци из турског катастарског пописа из 1455. године чији се оригинал чува у архиви у Истанбулу, говоре да је те године на Косову Срба било 98 посто, Албанаца тек један посто. Из века у век, број Албанаца је растао, 1871. било их је 32 посто, Срба 64 посто, 1921. Албанаца 66, Срба 26 одсто, 1948. Албанаца 68, Срба 24 посто, 1981. Албанаца 77, Срба 15 посто, 1991. Албанаца 88 посто, Срба тек 11 одсто.

Дечанска хрисовуља из 1330. године која садржи детаљан списак домаћинстава која су пописана у Метохији и северозападној Албанији потврђује да су те године на овом подручју само три од 89 насеља била албанска, од 2.166 газдинстава, само 44 су била албанска.

Етнички очишћено 312 насеља

Уочи почетка новог пописа на КиМ, овог пута у организацији власти у Приштини, и податак да је од 10. јуна 1999. године и почетка погрома, стравичног протеривања Срба са Косова и Метохије, када је на десетине хиљада Срба у неколико таласа било принуђено да напусти своје куће, села, градове, од 437 места у којима су Срби живели до 1999. године, етнички очишћено 312 насеља!

Према последњем попису становништва, оном из 1991. године, на Косову и Метохији живело је 194.190 Срба, док је број Албанаца тада процењен на 1.596.072 становника јер се Албанци те године нису одазвали попису који је спровела Република Србија. Само од пописа 1981. до пописа 1991. број Срба на Косову пао је са 210.000 на 194.000. За тих десет година број Албанаца порастао је са 1.226.000 на 1.596.000.

Председник Србије Александар Вучић у једном обраћању из 2019. године, како у ауторском тексту из новембра 2021. године преноси асистент на ФПН у Београду Стефан Сурлић, навео је да је на Косову и Метохији 2017. године живело 94.998 Срба, од тога у четири општине на северу покрајине 47,1 посто, а јужно од Ибра 52,8 посто.

На последњој седници Народне скупштине Републике Србије у 2021. години, Вучић је поновио да, према подацима српских институција на Косову живи мање од 95.000 Срба. Са друге стране, ОЕБС је 2013. године дао процену према којој је на Косову више од 140.000 Срба. Неке друге процене говоре о око 100.000 Срба на Косову и Метохији од чега 40 посто живи на северу, а 60 посто јужно од Ибра. Према попису из 2011. године Срби су били већина у 10 општина на КиМ, четири на северу, Северна Митровица, Звечан, Лепосавић, Зубин Поток и у шест, у Штрпцу Грачаници, Клокоту, Ранилугу, Партешу, Новом Брду, јужно од Ибра.