Ново откриће "Албанијан поста": ЗСО ће имати посебан правни статус
Заједница српских општина неће бити ни оно што Србија жели, ни оно што "Косово" нуди, већ "мешавина форума за међуопштинску сарадњу, тела за заштиту интереса заједнице косовских Срба и органа управе са ограниченим и законом уређеним пословима, открива "Албанијан пост".
Лист се позива на ексклузивни документ, који је написао високи међународни дипломата ангажован у процесу нормализације односа између "Косова" и Србије, који је иначе детаљан коментар Статута ЗСО који је предложио Управљачки тим, као и даљих корака процеса око оснивања ЗСО и представља став међународних посредника о томе шта ће Заједница бити.
"У представљеном нацрту Статут је у супротности са споразумима из 2013. и 2015. године и духом Споразума на путу нормализације односа", наводи се у документу, који се састоји од укупно седам тачака.
Према овом трипартитном документу, Асоцијација/Заједница је више од општинског форума координације и сарадње што су планови власти на Косову, али исто тако не чини ни трећи слој власти, како то жели власт у Србији.
"Свиђало се то Приштини или не, према Закону бр: 04/Л-199 о ратификацији Првог споразума, Асоцијација/Заједница има посебан правни идентитет", открива документ, појашњавајући да општинама није потребно никакво претходно одобрење или декрет да би створиле организацију само за координацију и сарадњу у оквиру постојећих овлашћења и одговорности.
"Албанијан пост" наводи да се мора се прихватити да је "Удружење/Заједница правно лице јавног права", али да је једини правни основ зањено оснивање закон бр: 04/ Л-199 за ратификацију Првог споразума, одобреног од стране Скупштине Косова 27. јуна 2013.
ЗСО није нови ниво власти
Такође, "свиђало се то Београду или не, према споразуму из 2013. године, Заједница није нови ниво власти", каже се у документу до којег је дошао овај медиј.
ЗСО, дакле, нису трећи ниво власти, али су по овом акту, правно лице јавног права и организација одвојена од законодавних и владиних тела, која самостално обавља своје дужности и овлашћења дефинисана законом.
"Тачка 4 споразума из 2013. године односи се на Европску повељу о локалној самоуправи. Кључна реч овде је 'локална самоуправа'. Члан 4. Повеље разликује локалну власт од регионалне или централне власти", прецизира се у документу.
Али шта може бити механизам који функционише са влашћу одвојеном од законодавних и владиних тела, а да истовремено не чини трећи ниво власти?
Документ подсећа на "случај Сами парламента у Шведској" који је институционална мешавина.
Сами парламент у Шведској је представничко тело народа Сами порекла у Шведској и делује као институција културне аутономије за Сами народ. Челника ове институције бира Влада Шведске, али тек након што то предложи Сами парламент.
Овај пример дат је као модел који показује да је изводљиво постојање институција одвојених од нивоа власти дефинисаних уставом, али које ипак не граде нови ниво власти.
Сумњичавост према Нацрту Статута
Како је нагласио специјални изасланик Мирослав Лајчак, почетна тачка је нацрт статута који је предложио Управљачки тим.
Међутим, у документу се наводи да међународни посредници имају велике резерве према овом нацрту, и наводно је утврђено да се он "не придржава неких кључних принципа, утврђених претходним договорима".
У документу до кога је дошао "Албанијан пост", каже се и да међународни представници желе коначну верзију Статута од Уставног суда, јер је то "од суштинског значаја за споразум из 2015. године".
"Уставни суд мора преиспитати и све измене Статута које предложи Удружење, односно Заједница. С обзиром на то да је оцена Уставног суда обавезна, апсурдно је занемарити мишљење Суда из 2015. године, као што је то случај са Статутом који је предложио Управљачки тим".
ЗСО је више од форума
У документу се каже и да "косовске власти треба да имају на уму циљеве споразума из 2013. године, по којима је "Заједница средство за унапређење локалне самоуправе косовских Срба и помоћ за несметану интеграцију косовских Срба и структура које финансира Србија".
Дакле, "Заједница је више од само општинског форума координације и сарадње", пише "Албанијан пост".
"ЗСО треба да буде мешавина форума за међуопштинску сарадњу, тела за заштиту интереса заједнице косовских Срба и органа управе са ограниченим и законом регулисаним задацима. Косовски Срби живе на Косову дуги низ векова и имају право да траже разјашњење о томе где се налазе на Косову и која им је позиција за будуће односе, као заједнице, са Србијом". написано је у документу до којег је дошао "Албанијан пост".
Заједница ће разјаснити легитимне бриге заједнице косовских Срба и такође ће помоћи Косову и Србији да на крају нормализују односе, тако да Асоцијацију треба посматрати као "алат за изградњу и одржавање поверења".
Међународна заједница тренутно чека да "Влада Косова да конкретне коментаре, примедбе, предлоге и алтернативе за сваку тачку и члан предложеног Статута и достави их на даљу расправу у Бриселу".
Зато је договорена је и Лајчакова посета Косову, састанак са премијером Аљбином Куртијем и посета Београду.
У завршном делу документа стоји и анекс по коме, паралелно са овим дешавањима, власти у Београду треба да саветују Србе да се врате у институције, а приштинске власти треба да траже законске опције за одржавање избора у четири северне општине.
Закључује се и да, пошто су четири потписнице (Албанија, Србија, Косово и Северна Македонија) већ ратификовале споразуме о мобилности Берлинског процеса, "ЕУ треба да изврши притисак на Косово и Србију да наставе у истом духа и, без икаквог одлагања, да имплементирају члан 1. Споразума на путу ка нормализацији односа".
