Изгубљени у преводу: Какав је статус Срба у бившим југословенским републикама

Словенија је једина земља у региону у којој Срби нису признати као национална мањина премда такав статус имају и припадници других народа с простора бивше СФРЈ, што значи да немају право на употребу националних симбола, образовање на свом језику, нити право на представника у парламенту, подсетио је члан новооснованог Одбора за исељеништво Матице Српске и бивши амбасадор др Драгомир Раденковић.

Срби у Словенији, као најбројнија мањинска група (незванично их је више од 65.000), траже да им се признају иста права која имају Словенци у Србији – да добију статус националне мањине.

"Ова тема требало би да има високо место у дијалогу Србије и Словеније, да буде континуирано присутна на агенди билатералних сусрета и разговора", рекао је Раденковић за "Вечерње новости", те додао да Србија ни са Словенијом, али ни са Албанијом нема билатерални споразум о заштити националних мањина.

Срби у Албанији добили су статус мањине 2017, док их је на попису 2011. било свега 155. Међутим, према проценама Удружења српско-црногорске заједнице Морача-Розафа, које окупља и Бошњаке што себе сматрају Србима муслиманске вероисповести, Срба има око 30.000.

У Босни и Херцеговини положај Срба је крајње неповољан, уз кршење основних људских и националних права.

"Не поштују се уставне и законске одредбе, ускраћују се средства за српске организације и удружења, не поштује се право на запошљавање у јавном сектору, не остварује се образовање на матерњем језику и ћириличном писму, не поштује се српски и верски идентитет", прецизирао је Раденковић и додао да кантоналне и федералне власти у БиХ занемарују чак и општине где су Срби у апсолутној већини.

Положај Срба ни у Црној Гори није много бољи – иако би се, по подацима ЦЕДЕМ-а, 32,8 одсто људи на попису изјаснило да су Срби, српски језик има статус мањинског језика, за запошљавање је на снази неформални критеријум националне подобности, а ни између Србије и Црне Горе не постоји билатерални споразум о заштити националних мањина.

"Најповољнији статус наши сународници имају у Румунији и Мађарској. У обе земље влада редовно финансира кровне организације српске мањине, постоји образовање на српском језику, подржавају се активности српске заједнице у области културе", закључио је Раденковић за "Вечерње новости", али и истакао да имајући у виду да је наших људи у тим земљама све мање, у не тако далекој будућности биће више српских историјских трагова него Срба.