Након полагања заклетви четири градоначелника општина на северу КиМ, које је на изборима бирало три одсто гласача и 13 Срба, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић изјавио је да је Приштина формализовала окупацију општина на северу Косова и Метохије. Када су пре неколико дана, уз сузавац и шок бомбе полиције тзв. Косова бачене на окупљене Србе, "изабрани градоначелници" запосели зграде општина, министар одбране Милош Вучевић рекао је да се ради о "чистој окупацији и терору". Коначно, говорећи о нередима у Звечану, када су припадници Кфора и Косовске полиције бојевом муницијом, гуменим мецима, сузавцем и шок бомбама засули Србе који су протествовали, и председник Србије Александар Вучић поменуо је "албанског окупатора" и запретио да "запуца ли…, тада ће ситуација бити потпуно другачија".
Позивајући се на речи првог цитираног, Петра Петковића и саопштење после полагања заклетви албанских градоначелника, Српска странка Заветници позвала је Владу Србије да прогласи окупацију Косова и Метохије, констатујући да "ниједан педаљ Косова и Метохије више није слободан од приштинске чизме".
Заветници су саопштили да је "усвајање званичне одлуке којом би се утврдило стање окупације у јужној покрајини једини начин да се у овом тренутку заштите државни и национални интереси, као и безбедност српског народа који тамо живи".
Предлози да се прогласи окупација дела територије Србије чули су се и 2018. године, када је најављено формирање оружаних снага тзв. Косова, уз Заветнике о томе су тада говориле и Двери. Наводили су да је формирање оружаних снага тзв. Косова у директној супротности са Резолуцијом 1244.
Писало се о томе и 2006. године, када је наводно Српска радикална странка усагласила са тадашњим премијером Војиславом Коштуницом да се овакав корак предузме у случају једностраног проглашења независности тзв. Косова што се и догодило две године касније.
Коначно, вероватно међу првима, још 2005. године, када су отпочели преговори о статусу Косова и Метохије, и Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве предложио је да уколико се наметне једнострано решење требало би прибећи оваквом кораку.
Шта би подразумевало више пута предлагано проглашење окупације дела територије у данашњим околностима и да ли треба повући овакав потез, како то тражи део опозиције, у одговору на та питања саговорници РТ Балкана нуде различита виђења.
Резолуција 1244
Политиколог Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду каже да нам последња дешавања на северу КиМ говоре да се о томе може размишљати: прво зато што је проглашена једнострана независност још 2008. године и друго зато што се сада доводи у питање деловање Кфора на територији КиМ, како образлаже.
"Кфор није НАТО, иако НАТО јесте кључни део Кфора. Али, Кфор има врло јасан мандат дефинисан Резолуцијом 1244 и припадајућим анексима, док НАТО нема никакву правну основу да ради ово што је јуче радио на северу Космета. Уколико НАТО одбија да пружи правовремен и пун одговор, онда ми можемо да почнемо расправу у Србији да ли је Косово и Метохија мимо Резолуције 1244 под окупацијом НАТО", каже Пророковић за РТ Балкан.
Он подсећа да Кфор има врло јасан мандат да осигурава мир на територији КиМ.
"Да ли се осигурава мир тиме што се даје прећутна сагласност на формирање оружаних снага Косова? То се само формално зове Кфор, а суштински се то претворило у једну НАТО мисију која полако излази из оквира свог мандата. Они не врше оно што им је посао по Резолуцији 1244, него су доле очигледно да би оспособљавали КБС и успостављали неке оружане снаге Косова и постепено припремале терен за угуравање тзв. Републике Косово у НАТО", истиче наш саговорник.
НАТО се експлицитно помиње у документима УН, напомиње Пророковић, не само у анексима резолуција, него и у неким другим који су обавезујући када је реч о КиМ.
"Али, то доле је мисија Кфора која је успостављена по резолуцији Савета безбедности УН. Морамо разлучити шта је Кфор, а шта је НАТО", наглашава Пророковић.
Нужно је најпре тражити хитно заседање Савета безбедност Уједињених нација, наглашава наш саговорник.
"Морамо распетљати шта је улога Кфора и ко је Кфор на терену. Не може овако олако да се преко тога пређе. Иначе, само једнострани чин проглашења независности је класични пример сепаратизма. Да није овог НАТО елемента, не бих говорио о окупацији, али сада са те правно-формалне стране мислим да о томе треба покренути расправу", каже Пророковић.
А где би она одвела, то је друго питање, додаје он. Према уступцима које је Србија чинила од 2008. године на овамо, када је у питању њена јужна покрајина, као и према томе што је нејасно шта је државна политика када је у питању КиМ, Пророковић сматра да вероватно не постоји интересовање власти да се питање проглашења окупације уопште покреће.
Дипломата у пензији Бранко Бранковић сматра да такво проглашење не би имало никаквог смисла.
"Да прогласимо да је то територија под окупацијом након усвајања Резолуције 1244 је једна политичка, дипломатска и како год хоћете ноторна глупост. То нити може да се догоди, нити може да има ефекта. 'Косово' је на бази Резолуције 1244 територија под патронатом Уједињених нација и такво неко проглашење било би безвезе", каже Бранковић за РТ Балкан.
Захтев дела опозиције он види као политички опортунизам, како га описује, и додаје да је уверен да да су они на власти, то никада не би урадили.
"ДОС је био на власти 12 година и имао је времена да прогласи тај део територије под окупацијом, што није урадио. То је политичко-правни, али и фактички нонсенс. Да ставимо по страни за тренутак ово што се сад догађа, ми имамо тамо Србе, чињеница је да имамо одређене власти где и Срби учествују, поготову на северу. Према томе, што би територију где они врше власт прогласили окупираном", каже Бранковић.
Преговарачке позиције
Самим тим што ћемо повести расправу о окупацији нећемо пореметити неки баланс који постоји, нити би чак и проглашење окупације уплашило НАТО, али ћемо чврсто дати до знања какве су наше позиције, напомиње Пророковић.
"Оног тренутка када бисмо јасно рекли да не пристајемо на дефакто, а камоли дејуре признање независности Косова, променио би се целокупан преговарачки оквир. Онда би и НАТО морао да умери своје ставове", сматра наш саговорник.
Дипломата Бранко Бранковић говорећи о аргументима који су се могли чути од дела опозиције, да би окупацију требало прогласити због стварања оружаних снага тзв. Косова, кршења Резолуције 1244, па и неуспостављања Заједнице српских општина, односно одузимања права Србима на северу КиМ, каже да су то све ствари о којима се преговара.
"Стање је овакво какво је, треба се држати Резолуције 1244, с тим што сви они који је крше треба им одмах скренути пажњу на то, као што ми и радимо. Као што је после најновијих дешавања на КиМ председник Вучић јасно ставио до знања земљама Квинте, да то тако не иде", каже Бранковић.
Цена мира
Бранко Бранковић додаје да ситуација није нимало лака, да су преговори тешки, али да је неупоредиво боље наставити разговоре него да и један метак буде испаљен.
"Јер ако хоћете да прогласите део своје територије под окупацијом, онда морате да кренете у њено ослобађање. А то подразумева војну акцију да би се та територија ослободила што је у овом тренутку политички и војни нонсенс, јер нема разлога, не само за заоштравање на том плану, него нема разлога да се улази у сукобе када је још увек ствар на неком принципу дијалога. А дијалог је боље водити две, пет или десет година него два или пет дана ратовати", наглашава Бранковић.
И Пророковић се слаже да, када прогласите окупацију то подразумева и деокупацију, а она може значити и војно решење, па треба по том питању бити опрезан. Још опрезнији, међутим, треба бити и са намерама Запада и Приштине.
"До војних решења долази када је цена мира виша од цене рата – то је теоријска дефиниција која се последњи пут у пракси показала у Украјини. За Русију је цена мира постала превисока за тих осам година од 2014. до 2022. године. А цену мира не одређујемо ми. Цену мира нама одређује Запад користећи Албанце у Приштини као инструмент за вршења притиска на Србију", наводи Пророковић.
Он каже да се плаши да је Запад изгубио рационалност, да су њихове процене рђаве и да као што су погрешили више пута, могу погрешити и на КиМ.
"Ове провокације могу ескалирати у једном тренутку. Не мислим да могу ескалирати захваљујућу одлуци Вучића. Неће у Београду нико потезати оружје. Али замислите да је јуче убијено једно дете у Звечану – у шта би се то претворило? Због тога што Запад не уме да процени цену мира на правилан начин због неког тупавог инцидента приликом оваквих ескалација ово све може да се претвори у рат. То јесте реална опасност", сматра Пророковић.
Он је мишљења да самим тим што ћемо ми повести расправу о окупацији нећемо пореметити неки баланс који постоји, али ћемо дати до знања какви су наши ставови.
"Чак и да прогласимо окупацију, то неће уплашити НАТО, али ће га забринути јер ће показати да нема одустајања од КиМ", закључује Пророковић.