Осуђујте га, клевећите га, депортујте га, Новака Ђоковића није брига, поручује спортски коментатор британског "Телеграфа" Оливер Браун, у ауторском тексту посвећеном српском тениском генију који се опет замерио свету показујући нескривену подршку Србима са Косова и Метохије.
Да мишљења других не остављају ни најмању огреботину на Ђоковићевом психолошком оклопу, види се, примећује овај новинар, и из последње буре коју је направио у "узбурканим водама тениске дипломатије", на објективу камере исписујући речи "Косово је срце Србије, зауставите насиље".
"Убедљива подељеност у вези са Ђоковићем је то што никада нисте сасвим сигурни како он жели да буде схваћен. Понекад може да делује да се очајнички бори за јавно обожавање, али у својим пркосним тренуцима, он са извесним уживањем позива осуду", наводи Браун, подсећајући да је Ђоковић након критика због своје подршке Косову и Метохији само слегнуо раменима и рекао да не зна да ли ће бити кажњен, као и да би исто поново урадио.
Недавно истраживање је, подсећа овај аутор, показало да је на АТП турниру Ђоковић добио највише критика на друштвеним мрежама. Сваки пети твит о њему је био негативан, а 11 одсто објава на Фејсбуку о њему, пратиоци су означавали љутитим емотиконом.
Не да то Ђоковића не боли, већ он ову нетрпељивост сматра указивањем почасти.
"Био бих изненађен да је другачије. Као што је Коби Брајант говорио: 'Хејтери су добра ствар. Нико не мрзи добре. Они мрзе само велике'. Мржња је ужасна емоција. Ако ме неко мрзи, мислим да то више говори о тој особи него о мени. И не бих ништа мењао. Да, направио сам много грешака, али барем сам био аутентичан. Одабрао бих то сваки пут уместо да се прилагођавам онима који се придржавају стандарда естаблишмента", рекао је српски тенисер новинарима који су га питали о истраживањима друштвених мрежа.
Аспект Ђоковићевог карактера, који, како каже Браун, не могу оспорити ни његови најватренији противници, јесте управо та његова аутентичност.
Толико је, истиче он, Новак био искрен и предан у свом противљењу вакцинацији против ковида 19 да је директна последица његовог бунта била да пропушта један велики и два мастер турнира у протеклих девет месеци. Избачен је из једне земље домаћина гренд слема и забрањен у другој, а како наглашава овај спортски коментатор, и даље одбија да попусти.
"И његова снажна осећања према догађајима на Косову, где је више од 50 људи повређено, док су Срби покушавали да спрече новоизабраног албанског градоначелника да преузме дужност, произилази из непоколебљивог личног уверења. Његов отац, Срђан, рођен је на косовској земљи, у Косовској Митровици, и чврсто се држао српског националистичког наратива да је Косово аутономна област Србије, упркос томе што је држава прогласила независност 2008. године", покушава Браун да објасни, очигледно њему не баш јасне прилике у јужној српској покрајини.
Ђоковић је, како, међутим, примећује, "мало неискрен" у свом инсистирању да нема "намеру да улази у политичку дебату".
Јер његове изјаве далеко су од "генеричког антиратног слогана" Андреја Рубљова: "Без рата, молим".
"Ђоковић се посебно позвао на тврдње своје матичне земље о територијалном суверенитету суседне државе, што је потез који би, ако би га покушали други играчи, навукао брз укор. Можете ли замислити какво би згражавање настало да Данил Медведев, коме је још увек забрањено да се такмичи под руском заставом, напише Крим је срце Русије"?, згранут је Браун Ђоковићевом бриткошћу.
Аутор "Телеграфа", који, на жалост, Косово сматра само српским суседом, ипак истиче да постоји разлика између руског и српског случаја.
"Док је цео западни свет увео санкције Русији, само 52 одсто држава чланица Уједињених нација признаје независност Косова. Као таква, Ђоковићева интервенција ће вероватно бити третирана као нешто блеђа, него да се односила на Русију. Ипак, тачно је он знао шта ради увлачећи се у тако оштру дебату. Али, одлучио је да се не узнемирава због последица", анализира овај спортски коментатор.
Браун додаје и да је последња Ђоковићева изјава о Косову и Метохији, савршен додатак "бренду" особе која гради свој менталитет "ја-против света".
"Не заборавите како се скандирање 'Роџер, Роџер' претворило у 'Новак, Новак' током финала Вимблдона 2019. године, када је он против Федерера победио у тај-брејку у петом сету. Кад год га прогоне то буди жар у њему. Колико год чудан био његов продор у српску политику, то би ипак могао бити генијалан мотивациони трик који ће га припремити за предстојеће париске битке", закључио је Оливер Браун.