Делегација стручњака за посттрауматски третман младих, културу сећања и друштвени дијалог били су у дводневној посети Београду поводом трагедија које су се догодиле, на позив Владе Србије, а уз посредовање Норвешке амбасаде. Коментаришући мере које су у Србији донете након масовних убистава, норвешки стручњаци су оценили да је, како су рекли, урађен прилично добар посао, додајући да је важно да се направи добар план за психосоцијалну помоћ, преноси Танјуг.
Тим експерата који се састоји од чланова три институције: Утоја центра, Норвешког универзитета за науку и технологију из Трондхајма - НТНУ и Центра за студије о насиљу и посттрауматски стрес - НКВТС састали су се данас са премијерком Аном Брнабић, а јуче су, између осталог, посетили и Основну школу "Владислав Рибникар".
Др Хералд Бекелунд, клинички психолог, рекао је за Танјуг да су дошли на позив Владе Србије у сарадњи са амбасадом Норвешке због сличног искуства у Норвешкој 2011. године.
"Овде смо да видимо да ли имамо искуство и знање који могу да буду од помоћи за Србију. Данас смо имали састанак са премијерком, а јуче састанак са запосленима у Институту за ментално здравље. Мој утисак је да има доста посвећених и образованих људи у Србији који су одговорили на добар начин", оценио је Бекелунд.
Наводећи да је суочавање са оваквом кризом увек преплављујуће и да може да доведе до откривања "пукотина у друштву", Бекелунд је истакао да то значи да морају да се донесу тешке одлуке.
"Мислим да је досад урађен прилично добар посао. Надам се да ћемо моћи да пружимо помоћ и упутства за то како наставити даље", рекао је Бекеленд.
На питање шта треба урадити да се превазиђе траума код деце, Бекеленд каже да су снажне реакције нормалне.
"Сви ми реагујемо када се овакве ствари догоде, то утиче дубоко на нас. Оно што знамо јесте да, ако се пружи добра помоћ и ако се уверите да је ситуација безбедна, онда су деца, углавном, способна да се изборе са таквим стварима. Наравно, забринути смо, јер знамо из других искустава да одређени број оних који су директно изложени таквој трауми неће бити у могућности да се изборе са тим потешкоћама", упозорава Бекеленд.
Како истиче, зато је важно да влада направи добар план за психосоцијалну помоћ како би људи били контактирани и како би постојао увид како се они осећају.
"Важно је и да деци која имају одређене потешкоће буде пружена добра нега", напоменуо је Бекеленд.
"Не треба пресликавати, али треба учити на туђим искуствима"
Историчар Тор Еинар Фагерланд казао је за Танјуг да су стручњаци из Норвешке јуче провели 12 сати у ОШ "Владислав Рибникар", а онда су отишли ван Београда где се догодила друга пуцњава, оцењујући да је дан био емотиван.
"Упознали смо многе који су погођени нападима и причали смо са много различитих актера. Прошло је само месец дана откако се то догодило и ми смо, са једне стране, веома импресионирани тиме како се решава ова ситуација. Има доста сналажљивих људи, који покушавају да ураде најбоље што могу у овој тешкој ситуацији", рекао је Фегерланд.
Са друге стране, како каже, "знамо да вам је потребна помоћ, јер је и нама била потребна".
"Ови процеси трају веома дуго и то је разлог због којег смо овде. Мислимо да можете да учите из нашег искуства, јер сада знамо да нисмо могли да урадимо оно што смо урадили без помоћи споља. Тако да једна од наших главних порука јесте да треба учити на искуствима других", рекао је Фагерланд.
Како каже, не треба пресликавати, већ добити инспирацију и веру да је заправо то могуће, иако је тешко.
"Направили смо све грешке које можете да замислите, зато што је то оно што радите, јер су ове ствари тешке. И овде ће бити другачијих мишљења. Једна ствар коју смо научили јесте да, када постоје неслагања, чак и љутња, то не значи да неко ради нешто погрешно. То само значи да су људи емотивно ангажовани и да о томе треба да размишљате као о делу процеса", рекао је он одговарајући на питање да ли су током процеса правили грешке из којих Србија сада може да учи.
Фегерланд каже да не постоје брза решења, али да је најважније што су научили из свог искуства, али што су рекли и премијерки и свима који су хтели да слушају, јесте да треба да се побрину за ужи круг, односно за оне који су најдиректније погођени.
"Они морају да буду саслушани током овог процеса. Те породице које су изгубиле своју децу морају да буду саслушане у процесу и можда још нису спремне да имају мишљење о томе шта да раде са тим местима. Због тога овај процес мора да потраје", рекао је Фегерланд.
Према његовим речима, у школи постоје два процеса - један је повратак деце у школу, и ту постоји хитност јер деца треба да се врате нормалном животу. Али, како каже, друго питање је шта урадити са тим местом.
"То је другачији процес који захтева више времена. Чини се да овде сви мисле исто, што је врло добра ствар јер ће омогућити да ова два процеса иду својом брзином. Али у неком тренутку, ова школа ће поново бити школа, али ће бити и место које ће служити као подсетник на оне који су убијени. То је циљ ових меморијалних процеса. Шта треба да буде ово место које је сада - истовремено, место радости, али и онога што се додогило тог дана. Наше искуство каже да је најбољи начин да се се сачува успомена на оне који су убијени - животом", поручио је Фегерланд.