Како је НАТО акција "Стрела" претворена у кашу: Планиран брз и муњевит упад у Србију

После петодневних тешких преговорa, у ноћи између 9. и 10. јуна 1999. године, потписан је Кумановски споразум којим је стављена тачка на НАТО агресију на Савезну Републику Југославију.

На 24 године од парафа које су на Војно-технички споразум на војном аеродрому код Куманова ставили британски генерал и командант Кфора Мајкл Џексон, генерал-пуковник Војске Југославије Светозар Марјановић и у име СРЈ, генерал-потпуковник полиције Србије Обрад Стевановић, прослављени командант Приштинског корпуса током бомбардовања СРЈ генерал Владимир Лазаревић за "Политику" се присећа последњих дана маја и почетка јуна.

Тих дана водиле су се најжешће борбе, а намера снага НАТО-а потпомогнутих терористима тзв. ОВК била је да реализују брзу операцију "Стрела", осмишљеној у централи Пентагона.

"Акција је подразумевала брз и муњевит упад у нашу земљу, преко Паштрика ка Призрену, са намером да се изврши расецање одбране јединица Приштинског корпуса и упад на југословенску територију како би наша земља била окупирана и приморана на капитулацију", наводи Лазаревић.

Отпор и снага легендарног Приштинског корпуса, међутим, били су величанствени, о чему је, према речима команданта, писао "Вашингтон пост" у тексту "Немоћ - операција НАТО под именом 'Стрела', планирана у Пентагону, претворена је у кашу".

"Због наше успешне одбране и признате немоћи агресора, НАТО и УН покренули су иницијативу да се хитно одржи састанак њихове и државне делегације СРЈ. Већ за 5. јун договорен је сусрет на неутралном терену, на крајњем северу Македоније и недалеко од наше карауле "Ђенерал Јанковић". На део наше делегације, која је кренула из Приштине, у којој сам био и ја, кроз Катаничку клисуру, у зору тог 5. јуна, међутим, терористи ОВК су извршили напад и покушали да нам онемогуће пролаз. Успели смо да разбијемо терористе, а у борби је погинуо један наш официр и двојица су рањена. Ни данас се не зна како су и од кога терористи сазнали да смо кренули на преговоре", објашњава саговорник "Политике".

Каже да је због угрожене безбедности од државног руководства Србије тражио да напусте зону КиМ, о чему је и Слободан Милошевић био упознат. 

"Одобрено је да одемо. Пребацили смо се на потез између Прешева и Куманова, где је директно из Београда стигао остатак наших државника. Уз констатацију да је 'ситуација врло тешка, ту ми је показан документ на енглеском језику у којем се наводи закључак да је неопходно да се наша војска и полиција одмах изместе са територије КиМ. За мене је то било неприхватљиво и добио сам дозволу да се вратим на командно место у Приштинском корпусу и да руководим даљом одбраном земље", прича генерал Владимир Лазаревић.

Неколико дана касније, 6. јуна су у војном шатору ограђеном бодљикавом жицом, у војној бази на Аеродорму "Аџи Тепе", започели су преговори који су завршени пре 24. године на данашњи дан.

"Припадници Кфора и НАТО-а нису могли да верују каква је била беспрекорна дисциплина, како су биле уредне колоне и састав наших снага. Јер, све време током 78 дана НАТО агресије, они су обмањивали светску јавност, али и себе, да је српска војска уништена. Тек је 2018. године америчка администрација Доналда Трампа обелоданила извештај да "од 24. марта до 9. јуна и Кумановског споразума, српска војска није претрпела штете ни 5 одсто своје укупне ратне технике", рекао је чувени командант војске СРЈ.

До данашњег дана, наша земља испуњава све своје преузете обавезе из Кумановског споразума, као и све оне из каснијег периода, док се друга страна као да није обавезала, наводи Лазаревић.

Одредбе Кумановског споразума

Кључне одредбе постигнутог споразума подразумевале су: Прекид непријатељстава између НАТО формација и снага СРЈ, односно Војске Југославије и Полиције Србије, потом повлачење снага СРЈ са простора Косова и Метохије у року од 11 дана. Споразум је одредио и успостављање зоне безбедности уз административну границу са Косовом и Метохијом унутар централне Србије и Црне Горе, и то зона ваздушне безбедности, од 25 километара, и зона копнене безбедности, појас ширине пет километара. КФОР се обавезао на разоружање тзв. ОВК и гаранцију мира. Прецизирани су детаљи спровођења.

Према Споразуму, међународне снаге су "овлашћене да предузимају све неопходне мере с циљем успостављања и одржавања безбедног окружења за све грађане".

Пошто је Хавијер Солана, тадашњи генерални секретар НАТО-а, сутрадан, 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили током агресије НАТО на Србију пали су на подручју села Кололеч, недалеко од Косовске Каменице, у 13.30, и на касарну у Урошевцу око 19.35.

Био је то 79. дан НАТО агресије на Србију, односно СРЈ.

НАТО агресија на СРЈ је почела 24. марта 1999, без одобрења Савета безбедности УН.

Савет безбедности УН усвојио је 10. јуна 1999. Резолуцију 1244, а на Косово и Метохију је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да обезбеде мир, безбедност и повратак избеглих.

Два дана потом, 12. јуна 1999. почело је повлачење снага Србије и СРЈ, а Кумановским споразумом је дефинисан рок за њихово повлачење од 11 дана. Повлачење је окончано четири дана касније.

Споразумом из Куманова предвиђен је и повратак одређеног броја припадника особља СРЈ и Србије, што је потврђено и Резолуцијом Савета безбедности 1244. Међутим, повратак припадника особља СРЈ и Србије на КиМ никада није реализован.

Повратак војске СРЈ у Копнену зону безбедности омогућен је 2001. године, а ваздушна зона безбедности укинута је 2015. године.