Тренутно постоје четири нацрта статута за спровођење Заједнице српских општина који су Приштина и Београд први пут постигли пре десет година, пише "Репортери".
Међународна заједница инсистира да тзв. Косово оснује Асоцијацију – која би око себе окупила четири северне општине већински насељене Србима – а њено оснивање је виђено као "услов свих услова" у дијалогу између Београда и Приштине којим посредује европски блок и САД.
Влада тзв. Косова је до сада одбијала да оснује ЗСО уз образложење да је у раскораку са Уставом и да би широка овлашћења Асоцијације угрозила унутрашњу функционалност самопрозване државе.
Међутим, премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти представио је свој нацрт визије за "самоуправљање српском заједницом".
Оснивање ЗСО је стални захтев Србије, али и Српске листе – стожерне странке Срба у јужној српској покрајини која има подршку званичног Београда.
Нацрт статута Управљачког тима
Дана 2. маја, у кругу дијалога "Косова" и Србије, Управљачки тим – који чине четири представника Србије – представио је нацрт статута за оснивање Асоцијације српских општина, који је премијер Аљбин Курти одмах одбацио, коментаришући да документ није у складу са уставношћу.
Овај документ, коме је приступио "Радио Слободна Европа", има 67 чланака и девет поглавља, пише даље"Репортери".
Заједница би, према овом нацрту статута, имало "посебан облик организовања, основан ради заштите људских и мањинских права" свих становника и заједница које живе у општинама које су у њеном саставу.
Управљачки тим је предвиђао да ће административни центар ЗСО бити у Северној Митровици и да јој свака општина која није оснивач може приступити, у случају да јој Скупштина овог тела тако нешто одобри.
Што се тиче организационе структуре, очекује се да ЗСО има Скупштину, коју бирају општине чланице, и да буде њен највиши орган. У њој би свака општина имала пет представника. Према овом нацрту, ЗСО би имала одбор од седам чланова, који би функционисао као извршни орган којег бира Скупштина, институција којој је одговорна.
Скупштина бира и председника ЗСО, а планирано је и постојање Савета, као саветодавног тела.
Предвиђено је и да Заједница има своју администрацију, која одговара Управном одбору.
Нацрт статуса који је израдио Управни тим предвиђа да Заједница има своје симболе, химну, заставу и грб.
Што се тиче овлашћења, у овом документу се наводи да ЗСО може да одобрава одлуке и акте Скупштине, да врши надзор над спровођењем закона, да уређује изборе, реорганизује и врши функционисање органа, агенција, јавних предузећа као и да прикупља и обрађује статистичке податке. Може да предложи и одржавање референдума и расписивање истог на захтев 10 одсто бирача који живе у општинама које су у саставу овог тела.
Исто тако, може одлучивати да се задужује, одобрава годишњи буџет, оснива агенције, организације, предузећа и јавне финансијске институције и фондове и врши надзор над њиховим радом.
У оквиру надлежности предвиђено је да ЗСО врши упис бирача, води податке о матичним књигама рођених, венчаних и умрлих. Требало би и да именује регионалног командира полиције за четири општине на северу (Северна Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток).
Управни тим је такође у нацрту статута предвидео да ЗСО има својство правног лица, што значи да има право да тужи и буде тужено, као и да поседује покретну и непокретну имовину.
Нацрт статута предвиђа и однос који би та Заједница имала са централним властима.
"Односи ће бити засновани на принципима међусобне сарадње и размене информација, промовишући интересе српске заједнице", наводи се у документу. ЗСО има право и да предлаже измене закона, као и да предлаже представнике у органима и институцијама централних органа.
Ово тело такође треба да има сопствени буџет и може да остварује приходе по основу учешћа општина чланица, од пружених услуга, пореза и средстава издвојених из буџета Србије.
Нацртом је предвиђено да природним ресурсима који се налазе на територији општина чланица управља ЗСО, као и имовином од интереса, попут пољопривредног земљишта, шума и вода.
Премијер тзв. Косова 2. маја је ипак изјавио да чланови Управљачког тима, који су написали овај статут, "јасно желе да створе Српску Републику на 'Косову' – што се односи на ентитет са српском већином у Босни и Херцеговини.
Затим је тражио да се Управљачки тим отпусти.
Куртијев нацрт визије
Након што је одбио нацрт статута Управљачког тима, који је у међувремену разрешио, Курти је 2. маја у Бриселу представио оно што је назвао нацртом визије за питање регулисања невећинских заједница, односно српске заједнице на КиМ.
У Куртијевом нацрту визије, ЗСО се не помиње посебно, али се помиње у члану 7 Споразума о нормализацији односа између 'Косова' и Србије.
Стране су овај споразум постигле 27. фебруара у Бриселу, а 18. марта у Охриду договориле Анекс за његову примену.
Овај члан споразума захтева од страна да обезбеде "одговарајући ниво самоуправљања српске заједнице на Косову". Самоуправљање, према ЕУ, која посредује у дијалогу, је референца на Заједницу општина са српском већином.
У овом споразуму, такође у члану 10, стоји да стране морају спровести све договоре постигнуте у дијалогу, укључујући и споразум Асоцијације.
Курти је рекао да нацрт статута ЗСО мора да испуни неколико услова. У том контексту, он је нагласио да би такво тело требало да "припадницима српске заједнице на 'Косову' понуди могућност да промовишу и штите своје интересе кроз самоуправни оквир".
У нацрту визије коју је представио приштински премијер, предвиђена је, као и у документу Управљачког тима, могућност сарадње са институцијама тзв. Косова као и да се "потпуно признају уставне карактеристике Косова", поштујући његову независност и територијални интегритет.
У свом нацрту визије, Курти је видео да српска заједница има директан канал комуникације са извршном влашћу у Приштини и да има могућност да је финансирају тзв. Косово и друге земље, укључујући Србију. Међутим, све финансије, према Куртијевом документу, морају да прођу кроз процедуре и правила Министарства финансија тзв. Косова.
У нацрту се наводи да ће бити омогућено оснивање Заједнице у области културе, уметности, науке и образовања, као и за изражавање, неговање и развој српског идентитета.
Курти је навео да је спреман да продуби овај нацрт, али је рекао да се обе стране морају договорити о принципима Асоцијације.
Курти инсистира да Заједница не треба да утиче на функционалност 'Косова' и да буде у складу са одлуком Уставног суда 'Косова' из 2015. године, који је утврдио да је Споразум о принципима за оснивање Асоцијације – који су Приштина и Београд постигли 2015. није у потпуности у складу са највишим правним актом самопроглашене државе, али да се ове недоследности, по Уставу, могу ускладити са правним актима.
Рамин нацрт статута
Премијер Албаније Еди Рама је јуче саопштио да је председнику Француске Емануелу Макрону и немачком канцелару Олафу Шолцу послао свој предлог нацрта статута ЗСО.
Рама је рекао да је о овом документу обавестио и америчку страну.
Премијер Албаније је додао да је документ поверљив.
Он је, међутим, рекао да је уверен да је овај нацрт статута "документ највишег међународног нивоа који узима у обзир све разлоге за стварање Асоцијације и да је оно део организације живота Косова".
Овај нацрт статута, према Раминим речима, сачинили су независни стручњаци и да је лично дао допринос томе. Међутим, албански премијер је признао да његов косовски колега није консултован око овог документа.
Рама је рекао и да је забринут због ситуације у којој се налази тзв. Косово и да не жели да се ситуација додатно погорша или уводе санкције Приштини.
"За мене је бесмислена позиција тзв. Косова, да Србија ради оно што је раније радила. Странке се не договарају око тога ко треба да напише овај текст, а не како да буде састављен", додао је Рама.
Нацрт статута Удружења који је израдио ФЕС
Немачка фондација "Фридрих Еберт Штифтунг" (ФЕС) и Европски институт за мир (ЕИМ) објавили су крајем јануара ове године нацрт статута за оснивање ЗСО у складу са Уставом и правним системом 'Косова'.
Састоји се од седам поглавља и 18 чланова, којим су објашњени начин оснивања, организациона структура, односи са централним властима, законска регулатива, буџет, симболи, као и други аспекти рада ЗСО.
Према ФЕС-у, Удружење може вршити и додатна овлашћења, која им могу пренети централне власти тзв. Косова.
Што се тиче структуре, овим нацртом статута предвиђено је да ЗСО има: Скупштину, председника, потпредседника, Веће и Управни одбор.
ФЕС је предвидео неколико циљева овог тела, као што су јачање локалне демократије, омогућавање, финансирање или промовисање активности које унапређују учешће грађана и демократске праксе, као и заступање интереса важних за локалну демократију.
Као и нацрт статута који је израдио Управљачки тим, документ ФЕС-а такође предвиђа да ће ЗСО имати статус правног лица, за који се наводи да га додељује Влада 'Косова'.
Предвиђа се такође да ЗСО има право на сопствене банковне рачуне, да поседује имовину и да се бави финансијским трансакцијама.
Према документу у немачкој организацији, ЗСО ће се финансирати прилозима својих чланова, приходима од услуга које пружа, покретном или непокретном имовином, трансферима централних власти, грантовима, донацијама, као и уз финансијску подршку других удружења и организација, домаћих и међународних, укључујући и Републику Србију.
Током разматрања буџета, према документу, Влада тзв. Косова и генерални ревизор могу имати приступ. Од ревизора се такође очекује да изврши проверу трошкова овог тела.
Према нацрту статута ФЕС-а, ЗСО ће бити ослобођена дажбина и пореза у остваривању својих циљева, на исти начин као и општина учесница.
Европска унија и САД стално понављају захтеве да Приштина мора да оснује ЗСО. Европски блок је саопштио да је тзв. Косову понудио неке постојеће европске моделе за права националних мањина. У међувремену, САД су неколико пута поновиле да не подржавају Заједницу која би створила "државу у држави".
Коначно, Влада тзв. Косова поручила је да ће, како би се створио ниво самоуправљања за српску заједницу, покренула хрватски модел за националне мањине.