Млади српски научник развија лек за рак: Да ли ће "тројански коњ" разорити малигне ћелије

Млади научник-истраживач Природно-математичког факултета у Новом Саду Видак Раичевић (29) на путу је да развије потенцијални лек за рак.

Некада најбољи студент новосадског Универзитета објаснио је главни принцип свог изума упоредивши га са тројанским коњем из грчке митологије - идеја му је да се уз помоћ хемијских реакција мењају структуре молекула како би се добио нови молекул, односно "тројански коњ", који разара и уништава ћелије рака.

"Истраживачка група у којој сам радио дипломски рад на катедри за органску хемију бави се хемијом стероида. Он се практично бави манипулацијом структуром молекула које се налазе у природи, у биљкама, животињама и човеку и начинима на које можемо да искористимо хемијско знање да променимо биолошка својства тих једињења. Определио сам се да мој мастер рад буде покушај уноса у природи ретких органометалних једињења у структуре женског полног хормона, односно естрогена. Поента је била да групе у којима је метал гвожђе, вежемо за неметале угљеник, водоник", наводи он у разговору за РТ Балкан. 

Да ли је то могуће, он се запитао сабирајући различита знања из хемије, биохемије, фармације и медицине.

Тако главна иновација коју његово истраживање доноси, јесте идеја да се природни хормон промени на тај начин да задржи карактеристике молекула који делује као естроген, али који истовремено поседује и токсични елемент.

"До сада су научници то покушавали, али су увек добијали молекуле који су више естрогени а мање токсични. Уместо да убијају ћелије тумора дојке, они су узроковали да се те ћелије деле и напредују. Чини да смо сад на добром путу, јер смо успоставили добар однос токсичности и природности", каже Раичевић који већ седам година развија потенцијални лек за рак.

Али, да би научни изум постао фармацеутски производ, потребно је да некада прође између 10 до 30 година, што је период резервисан за предклиничка и клиничка истраживања. Такође, потребан је интердисциплинарни приступ.

"Радимо заједно са Институтом за онкологију Војводине и Институтом за онкологију и радиологију Србијем али испитивања на ћелијама рака нисмо радили на људима, јер у овој фази треба прво доказати да 'тројански коњ' делује на модел организме и ћелијске линије. Потом се ради испитивање на животињама, мишу или пацову. Тек када установимо да је такав молекул безбедан за организам, прелазимо у даљу фазу. Када говоримо о успешности модела, само један од 10.000 молекула који се развијају као лекови, добију ту титулу на крају", појашњава он.

Раичевић наглашава да универзитетски центри нису главни и најзначајнији креатори лекова, већ су то фармацеутске компаније које га производе. То је скуп процес, како наглашава, па би било добро да се у Србији отвори Развојни центар, који би оптимизовао начин на који се праве постојећи одобрени лекови, што би смањило њихову цену.

"Тако је у старој Југославији настао хемомицин, који су патентирали наши научници", подвлачи саговорник РТ Балкан и додаје да имамо значајан научни подмладак који би могао да се посвети племенитом циљу.

Овај лек могао би вероватно да се примени и код мушкараца за терапију канцера простате.

"Могуће је изменити и структуру тестостерона да добијемо нешто што би могао да буде 'тројански коњ' и то су истраживања на којима тренутно радимо", поручио је новосадски научник, добитник бројних награда, између осталих за најцитиранији научни чланак, али и награду "Михајло Пупин" "Матице Српске" за најбољи студентски рад.

Он примећује да тржиште рада тренутно не погодује природним наукама, али да постоји иницијатива Српског хемијског друштва да се са изучавањем овог предмета крене у нижим разредима основних школао и да им се изађе у сусрет када је у питању финансирање лабораторија.

"Важно је школовати добре кадрове, како бисмо имали и добре наставнике који ће преносити знање и радити на њеној популарности", порука је овог успешног младог научника.