Професор међународног кривичног права Срето Ного изјавио је поводом 24 године од завршетка НАТО НАТО агресије на СР Југославију да су последице тог бруталног чина по становништво катастрофалне, да су агресори некажњени, али и да кривична дела ратног злочина не застаревају, преноси РТРС.
Он је рекао да они који су се иживљавали над грађанима и земљом остају некажњени јер се као државна тајна чувају подаци која НАТО земља је учествовала у гађању ког локалитета.
Ного, који је оснивач Удружења грађана "Осиромашени уранијум", рекао је да се у једном тренутку пре четири године пријавило око 20.000 људи оболелих од последица дејства осиромашеног уранијума, да су њихову медицинску документацију прегледали медицински експерти, али да тужбе нису уследиле јер нису знали кога да туже.
"Стало је јер не можете утврдити месну надлежност онога ко вас је бомбардовао и не можете ни поднети тужбу јер ће она из процедуралних разлога бити одбачена. Можете ви, на пример, тужити Америку да је бомбардовала Радио-телевизију Србије, а они кажу, наши авиони из Авијана уопште нису били подигнути тај дан, рекао је Ного.
Ного је навео да кривична дела ратног злочина не застаревају и да се нада да ће једном оно што се чува као државна тајна бити доступно.
Он је истакао да су последице агресије сада достигле врхунац, на шта је својевремено упозоравао цењени онколог Слободан Чикаревић.
"Из дана у дан се повећава број оболелих од карцинома, а што је најжалосније велики је број младих људи и деце који су оболели од те опаке и подмукле болести. Загадили су нам природу, воду и земљиште под плаштом демократије, оценио је Ного.
Он је навео да ћутање о злочину представља свесно чињење злочина.
"Био сам вођа екипе тих људи. Хтели смо да тужимо сваку земљу понаособ јер не можете да тужите НАТО као организацију, али то је могуће само ако имате чији је авион шта бомбардовао, да бисте утврдили месну надлежност, прецизирао је он.
Агресија НАТО–а на СР Југославију, у којој је учествовало 19 земаља чланица Алијансе, трајала је од 24. марта до 10. јуна 1999. године, када је генерални секретар издао наредбу о прекиду бомбардовања.
Савет безбедности УН усвојио је тада Резолуцију 1244 и на Косово и Метохију је упућено 37.200 војника у саставу мисије КФОР, из 36 земаља.
Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушне агресије НАТО-а убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадник Војске и полиције.
Према истом извору, рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се води као нестало.
Муниција са осиромашеним уранијумом коју је користио НАТО оставио је велике последице на здравље становништва.
Према процени стручњака, од карцинома, као посљедице изложености осиромашеном уранијуму, у Србији годишње оболи око 20.000 људи, а живот изгуби 15.000