Балкан се налази на политичкој прекретници. Предстојећи парламентарни избори у Црној Гори одлучиће у ком ће смеру кренути новоизабрана – трећа влада откако је ДПС изгубио изборе 2020. године. У исто време, политички притисци на Републику Српску не попуштају након што је нелегитимни високи представник Кристијан Шмит суспендовао закон о непокретној имовини Републике Српске, док се у Србији најављује могућност одржавања парламентарних избора у јеку кризе на Косову и Метохији.
На ове и друге теме су у новој емисији подкаста "Локомотива" аутори, Марко Николић и Тиосав Пурић, разговарали са Михаилом Братићем, политикологом.
У Црној Гори од проглашавања неповерења влади Дритана Абазовића, након потписивања Темељног уговора између Црне Горе и СПЦ из августа 2022. године, влада политички вакуум извршне власти. Иако је било разговора и наводних договора да Миодраг Лекић преузме премијерску функцију, нешто пре расписивања избора, посланици партије УРА су то блокирали.
"УРА је блокирала такво решење. То се догодило да Демократски фронт не би завршио у влади и иако је дошло до неког начелног договора и поделе министарстава, тај план на крају није остварен", каже Братић додајући да "политички коктел црногорске политичке сцене није лако разумети".
Након пада владе Здравка Кривокапића, Дритан Абазовић је преузео премијерску функцију, али и главно место у сектору безбедности. Гласовима његове странке смењен је тадашњи председник скупштине Црне Горе Алекса Бечић са којим данас Абазовић прави коалицију пред парламентарне изборе.
У међувремену, Демократски фронт, кога су сачињавале три партије – Покрет за промене на чијем је челу Небојша Медојевић, Демократска народна партија (ДНП), коју предводи Милан Кнежевић, и Нова српска демократија, на челу са Андријом Мандићем, након 11 година званично је престао да постоји. До разилажења је дошло управо уочи парламентарних избора.
Листу "За будућност Црне Горе" на предстојећим изборима предводиће Милан Кнежевић, док ће "Покрет за промене" представљати Небојша Медојевић.
Бивши министар у влади Здравка Кривокапића, Владимир Лепосавић, излази самостално на изборе испред покрета "Правда за све", док је коалиција Права Црна Гора окупила Дајковића, Милачића и Вукшића.
"Срби су некако заглављени између конститутивног народа и националне мањине у Црној Гори. Уставом је покушано да се српство сведе на фолклорни елемент. Након смене Мила Ђукановића, отворио се простор да се испробају нове идеје. Од 2007. године када је донесен устав Црне Горе почела је дискриминишућа политика према српском народу", навео је Михаило Братић.
"Према тада важећем попису, у Црној Гори је српски језик говорило 63 одсто људи, док је у уставу наведено да је службени језик црногорски, а српски је накнадно додат. Истим уставом избачена је и тробојка и други српски симболи, што говори да је правно и политичко насиље над српским народом уграђено у сами темељ државности, мада су данас начињене одређене промене у позитивном правцу након пада ДПС-а", истакао је Михаило Братић.
Предстојећи избори, у недељу 11. јуна, оцењују се као кључни за будућност Црне Горе, јер ће на њима бити одлучена судбина Демократске партије социјалиста након што је Мило Ђукановић изгубио председничке изборе у априлу ове године.
Локомотива се емитује сваке суботе у 19 часова.