Албанске филмове ће пре публике у Бујановцу погледати тужилац: Сумња се да шире мржњу

Уместо публике у Бујановцу, општини на југу Србије, два филма на албанском језику најпре ће погледати надлежни органи Србије који би требало да утврде да ли у њима има противзаконитих садржаја, преноси Радио Слободна Европа.

То је одлука Вишег јавног тужилаштва у Врању, након што је та институција 9. јуна обавила информативни разговор са директором Дома културе у Бујановцу Јетмиром Исмаљијем и Ганијем Весељијем, аутором филмова "Тишина убија" и "Неверни", чије приказивање је одложено до даљњег. Забрана је уследила након што је полиција добила пријаву да филмови подстичу мржњу и дискриминацију, што аутори негирају.

У надлежном Тужилаштву у Врању кажу да су од Министарства културе затражили да обави процену филмова, док у ресорном министарству наводе да о томе нису обавештени. Бујановац је, уз Прешево и Медвеђу, општина у којој живи велики број грађана албанске националности у Србији.

Зашто филмови нису приказани?

Било је планирано да два краткометражна филма на албанском језику – "Тишина убија" (Heshtja vret) и "Неверни" (I pabesi) – буду приказана 10. јуна у бујановачком Дому културе.

Гани Весељи (Gani Veseli), глумац и продуцент филмова, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) да је приказивање забрањено јер је, како је рекао, тужилаштво Србије сумњало да ови филмови "подстичу на међунационалну и верску мржњу".

"Тужилац је одлучио да (приказивање филмова) треба одмах прекинути и запленили су мој УСБ како би тужилац могао директно да се бави овим питањем. Дакле, комисија треба да их анализира, то је наглашено”, каже Весели.

О чему говоре филмови?

Он, међутим, тврди да филмови не пропагирају никакву мржњу, већ да су засновани на народним причама.

Тема првог филма је тренутак када неки млади људи у пљачки убијају свог ујака и убиство се открива после 20 година. Док други филм, како наводи Весељи, говори о лику који је страствени љубитељ оружја и његовом блиском пријатељу који га пријављује полицији.

"Снимљени су у Северној Македонији. У њима играју глумци са Косова из Прешевске долине и Северне Македоније", каже Весељи.

Филмови су снимљени у оквиру пројекта вредног око 40.000 евра, који подржава Национални савет Албанаца у Србији, а финансира Влада "Косова".

Информативни разговор

Радио Слободна Европа наводи да су Весељи и директор бујановачког Дома културе Јетмир Исмаили због ових филмова у петак, 9. јуна, око 21 сат позвани на информативан разговор у полицији у Бујановцу.

Према речима продуцента филмова, надлежни су инсистирали да државна комисија и тужилац треба да погледају филмове како би схватили шта се дешава.

"Инсистирање је да се филмови прегледају и не приказују до одлуке тужиоца. То је болно и страшно за (албанске) глумце који ће се у будућности плашити да производе уметничке вредности", каже Весељи.

Директор Дома културе Јемир Исмаили је за РСЕ изјавио да филмови неће бити приказивани у овој установи до правоснажне одлуке институција Србије.

Исмаили каже да се у Дому културе у Бујановцу приказују разне представе и филмови како на албанском тако и на српском језику и да ни приказивање ових филмова не би представљало никакав проблем или кршење закона.

"Полиција ме је питала само за садржај филмова. Ово се никада раније није десило. Наставићемо да приказујемо филмове и организујемо друге догађаје у оквиру наших могућности", рекао је Исмаили.

Шта кажу надлежни?

У Вишем јавном тужилаштву у Врању су за Радио Слободна Европа (РСЕ) рекли да су реаговали након што је НН лице пријавило полицији у Бујановцу да се у бујановачком Дому културе планира "јавно приказивање краткометражних филмова (…) за које постоје основи сумње да се у њима заговара, подстиче дискриминација, мржња због припадања односно неприпадања некој раси, вери, етничкој групи".

Тужилаштво је, наводи се даље у писаном одговору, 9. јуна спровело проверу ових навода "прикупљањем обавештења од грађана, а пре свега од директора установе у којој је било заказано јавно приказивање".

"Значи, директор Исмаљи Јетмир је позван само у својству грађанина и у том својству је са њим сачињена Службена белешка о примљеном обавештењу. Такође, је у истом својству пружио потребна обавештења и Весели Гани, продуцент филма", наводе у Вишем јавном тужилаштву.

Тужилаштво је додало да су Исмаиљи и Весељи истог дана напустили просторије Полицијске станице у Бујановцу, без примене било какве мере.

У овој институцији указују и на то да Закон о кинематографији забрањује стављање у промет и јавно приказивање кинематографског дела које подстиче дискриминацију и шири националну, расну и верску мржњу и пропагира садржаје који могу да нашкоде моралном, физичком и менталном развоју малолетног лица.

"У правцу провере да ли предметни филмови могу бити приказивани без икакве штете по одређене категорије лица, обратили смо се Министарству културе Републике Србије за вршење инспекцијског надзора", наводе у Вишем јавном тужилаштву у Врању.

У Министарству културе су за РСЕ кратко рекли да немају никаква сазнања на ову тему "нити тако нешто постоји у Министарству културе".

Камбери: Лоша порука

Једини посланик из редова албанске заједнице у Скупштини Србије, Шаип Камбери, каже за РСЕ да држава Србија на овај начин шаље лошу поруку грађанима албанске националности.

"Не може бити добра порука када ви некоме забрањујете да приказује елементе свог идентитета. То је по мом мишљењу директан напад на културу и идентитет Албанаца овог региона", каже Камбери.

Раније је реаговао и министар културе, омладине и спорта у "Влади Косова" Хајрула Чеку, који је на Фејсбуку написао да је одлука надлежних у Србији "неприхватљива и без преседана".

Он сматра да је за државне институције Србије проблем што су филмови финансирани из буџета "Владе Косова".

Према резултатима пописа становништва из 2022. године, у Србији живи више од 61.000 припадника албанске националне мањине. Од тога, убедљиво највише Албанаца живи у општинама Прешево и Бујановац, више од 56.000, док их је у општини Медвеђа око 1.000.