Србија и Балкан
Ко их завади: Шта стоји иза сукоба Раме и Куртија и ко ће извући дебљи крај
И поред жеље коју ни Приштина ни Тирана не крију, а то је уједињење свих Албанаца у једну државу, Курти и Рама су одавно у политичком рату
Сукоб који одавно тиња и повремено се распламсава, тако аналитичари за РТ Балкан оцењују односе премијера привремених приштинских органа Аљбина Куртија и албанског премијера Едија Раме.
Курти и Рама су одавно у политичком рату. Куртијева странка Самоопредељење у Албанији има свој огранак који представља опозицију Раминој Социјалистичкој партији Албаније.
Ова испостава Куртијеве странке организовала је протесте у Тирани. Највећи су били 2019. године када су председник Србије Александар Вучић и тадашњи српски члан Председништва БиХ Милорад Додик долазили у Тирану на самит Процеса Брдо Бриони чији домаћин је био Рама.
Највећи политички ударац Рами Курти је задао када се 2021. године појавио на бирачком месту у Тирани и гласао на парламентарним изборима. Било је то отворено мешање у унутрашње ствари Албаније.
Међутим, ни Рама није остао дужан Куртију. Када су он и Вјоса Османи отпустили заменицу директора такозване косовске Обавештајне агенције Вљору Хисени, Рама ју је запослио. Именовао је на место директорка Обавештајне агенције Албаније (ШИШ).
Албански премијер такође подржава опозицију у Приштини. Отворено подржава Хашима Тачија који се налази у затвору у Хагу, а који представља највећу политичку опасност по Куртија.
Последњих дана сукоб се распламсао због потеза Раме да у Брисел, Берлин и Париз пошаље свој предлог статута Заједнице српских општина, што је Курти схватио као директно мешање у унутрашње прилике.
Ситуација се додатно заоштрила одлуком Раме да откаже седницу две владе у Ђаковици заказану за данас.
И поред жеље коју ни Приштина ни Тирана не крију, а то је уједињење свих Албанаца у једну државу, Курти и Рама су одавно у политичком сукобу. Ко би могао да извуче дебљи крај?
Рама искористио прилику да Куртију "стане за врат"
Професор политичких наука из јужног дела Косовске Митровице Неџмедин Спахиу каже за РТ Балкан да лични сукоб Едија Раме и Куртија постоји од почетка сарадње, те да су њихови односи иначе били лоши.
Сматра да је до тако лоших односа можда дошло кривицом Куртија.
"Курти је отишао да гласа у Албанију, и то је био непримерен потез - да премијер једне земље иде у другу да гласа. Рама је узвратио окупљајући опозицију против Куртија, посебно давајући подршку Хашиму Тачију", појашњава наш саговорник.
Како каже, Рама је и сада искористио прилику да Куртију "стане за врат" у тренутку када је под притиском Америке. Он је отказао заједничку седницу влада као меру солидарности са Американцима, што је својеврсна "казна Приштини због тобоже непослушности".
"Заправо, Косово никада није имало подршку из Албаније. Чак и у рату, осим прихватања избеглица са Косова, Албанија није дала неки допринос. Избеглице су прихватали и Македонија и Црна Гора која је тад била део СР Југославије", наводи Спахиу.
Додао је да у Рамином интересу да има боље односе са Србијом, него са Приштином, јер је Србија већа и има много већи економски потенцијал него што га има Косово.
"Рама заправо ради за себе, гледа интересе своје државе. Интерес Албаније је да буде у добрим односима са Србијом због туризма, инвестиција и слично", оцењује Спахиу и додаје да ће позитивна последица Раминог односа бити развијање "политичког идентитета Косова".
Говорећи о Рамином предлогу статута Заједнице српских општина, Спахиу каже да је албански премијер тако желео да "тврди пазар".
"Самим предлогом Рама је ускочио у помоћ Београду, а одмогао је Приштини. Како је то приметио и Курти, зашто није исти статут предложио за аутономију Албанаца у Србији, него само за Србе на Косову", напомиње Спахиу додајући да је Рама тиме стао на страну Вучића.
Ипак, односи Раме и Куртија нису ни битни, додаје наш саговорник наводећи да је много важније да се реше односи са Београдом, као и то шта ће рећи Америка и Европска унија.
"За Косово је за сад најбитније да ли ће доћи до спровођења немачко-француског споразума и који ће бити ниво аутономије Срба на Косову. Оно што је по мени најидеалније решење је да ниво аутономије буде највећи могући али да Србија не може да утиче на независност Косова. Супротан пример томе је Босна и Херцеговина, која због утицаја Србије не може да призна независност Косова", каже Спахиу.
Курти у овом тренутку извршава самоубиство
Председник Матице Албанаца у Србији Демо Бериша каже за РТ Балкан да је Рамин став усклађен са чињеницом да је Албанија чланица НАТО, па је први увео санкције Куртију на основу његовог разговара са шефом европске дипломатије Жозепом Борељом.
"Сви аналитичари на Косову сматрају да ће у неком тренутку доћи до предлога са разменом територија који ће подразумева такозвану прешевску долину за Заједницу српских општина. Политички представници Албанаца са југа Србије су у Савету Европе захтевали тај реципроцитет", наводи Бериша.
Наш саговорник сматра да се иза Раминог предлога за ЗСО крије други захтев, а то је да се оформи у неком смислу заједница општина са већинским албанским становништвом на простору Србије, Црне Горе, Македоније и наравно Косова и Албаније.
"То је један заокрет. Рама је тај који у овом тренутку не жели да напусти кормило, односно инсистира на томе да се он мора питати за судбину Албанаца на Балкану", оцењује Бериша.
Према његовом мишљењу, Рама је покушао да уразуми Куртија у складу са захтевима Америке око повлачења специјалних јединица са севера Косова и Метохије, изласка Срба на нове изборе и формирање ЗСО.
"Курти у овом тренутку извршава самоубиство. Видљиво је да његов мозак у овом тренутку не функционише разумно, већ иде до крајње идеје, а то је да очисти север", каже Бериша.
Сви политичари и у Албанији и на "Косову" кључног непријатеља виде у Вучићу, а Рама покушава да ради на пријатељском односу са Београдом, сматра наш саговорник.
"Изјава Саљија Берише да Рама ради за Вучића је фраза која се користи за унутрашњу политику. Када је био председник Албаније уступио је територију Албаније за агресију на тадашњу Југославију", наводи Бериша.
На питање како би могао да се реши овај сукоб, Бериша одговара да најпре морају да га реше Америка и Немачка.
"Немачка је, уз подршку Лондона, та која гура Куртија. То видимо из понашања немачког амбасадора у Приштини Јорна Родеа. Он увек има састанак са Куртијем пре његових акција. Исто се десило и јуче пре хапшења Милуна Миленковића. Роде је прво био сам на састанку са Куртијем, па онда са амбасадорима Квинте опет са Куртијем раном зором. Већ у 12 сати је уследило хапшење", указује Бериша.
