"Франкфуртер алгемајне цајтунг": "Косово" и Запад више нису пријатељи?

Од када је НАТО-а бомбардовао Југославију 1999. године, Запад је скоро увек био на страни "Косова" у сукобима са Србијом. Сада је ситуација доста другачија, пише немачки дневни лист "Франкфуртер алгемајне цајтунг".

Још откако су пре скоро четврт века спровели војну кампању против "српског деспота" Слободана Милошевића и његове "крње Југославије", западне земље на "Косову" играју кључну политичку економску и војну улогу. Без директне подршке Запада, косовска једнострано проглашена независност из 2008. године не би имала шанси за успех, оцењује лист.

За разлику од Авганистана, западни ангажман на КиМ био је успешан. "На Косову је данас дефинитивно више демократије него у Србији", тврди ФАЗ, додајући да је "Приштина напреднија и када је реч о владавини права и слободи медија".

"За разлику од Србије, нико у косовској влади не кокетира са руским диктатором Путином."

Односи између "Косова" и Запада су, ипак, лошији него икада пре. Односи између Вашингтона и Приштине затегнути су већ неко време, а постало је јасно и да постоје несугласице и у односима са Европском унијом, објашњава немачки лист.

ЕУ очекује деескалацију

Односи ЕУ и "Косова" пали су на до сада најниже гране у среду, када су европски званичници не само оптужили Приштину да је крива за ескалацију сукоба на северу КиМ, већ су и најавили одређене "казнене мере". Реч је о акцијама које ће имати "моменталне политичке и финансијске последице", рекао је портпарол шефа европске дипломатије Петар Стано. 

Оне се крећу од "суспензије састанака на високом нивоу" до "обустављања финансијске подршке Косову", наводи ФАЗ. Мере ће бити укинуте тек када премијер Аљбин Курти преузме "уверљиве и одлучне потезе" који би довели до окончања кризе.

Куртијеви предлози које је послао високом представнику Европске уније за спољне послове и безбедносну политику Жозепу Борељу нису наишли на позитивне реакције у Бриселу, где је речено да они "не решавају дубље узроке кризе"

"Ни након наших поновљених захтева, премијер Курти није направио никакве значајније кораке ка деескалацији", објавио је Стано.

Према информацијама којима располаже ФАЗ, састанци са приштинским званичницима који су били заказани у Европској унији и појединим њеним државама чланицама су отказани, а таква одлука је донета још у уторак.

Европска комисија ће наводно замрзнути програме у којима учествује "Косово", укључујући и инвестиције вредне више милијарди евра. То је први пут да се Унија према Приштини опходи на тај начин, наглашава немачки лист.

Запад од владе тзв. Косова захтева да понови изборе у четири општине на северу покрајине, које су Срби бојкотовали, као и да албански градоначелници до тада своје функције обављају ван општинских зграда. 

Курти, с друге стране, инсистира на томе да ће се избори поновити тек након што "буду ухапшени они који су одговорни за напад на снаге Кфора" крајем прошлог месеца. "Ти починиоци су Срби", додаје ФАЗ.

Док север КиМ ври, Вјоса Османи гостује у Европском парламенту

Председница тзв. Косова Вјоса Османи јуче је говорила у Европском парламенту, где се заложила за чланство своје "државе" у Европској унији и од присутних званичника затражила конкретне кораке ка том циљу. Приштина је захтев за чланство поднела у децембру прошле године, али о њему се у европским институцијама још увек није говорило.

Према интерпретацији Османијеве, "Унија не може да понуди чланство Украјини и Молдавији а да истовремено искључи Косово". Она ипак превиђа чињеницу да су Украјина и Молдавија међународно признате државе, док "Косово" не признаје пет чланица Европске уније: Шпанија, Грчка, Румунија, Словачка и Кипар, наводи ФАЗ.

Незадовољство Куртијем потиче од његовог одбијања да формира Заједницу српских општина, која је прописана Бриселским споразумом из 2013. године, подсећа лист.

ФАЗ наводи и да се председник Србије Александар Вучић налази у "необичној позицији", пошто први пут има подршку Запада у сукобу са "Косовом". Он је формирање ЗСО поставио као услов повратка Срба у приштинске институције, на тај начин "директно признајући да Београд контролише Србе са севера КиМ", закључује ФАЗ.

Представници "Косова", с друге стране, оптужују Србију да не испуњава обавезе које је преузела. Они наводе да се "Србија обавезала да неће блокирати захтеве Косова за чланством у међународним организацијама", што би, како то они тумаче, значило да би "Београд званично требало да објави да се не противи томе да Косово постане чланица организација попут Савета Европе и ЕУ".

Србија не само да то не чини, већ се и отворено противи чланству "Косова" у међународним организацијама. То представља "кршење споразума", наводи ФАЗ, алудирајући на споразум из Охрида који ни једна страна није потписала.

САД и Европска унија, ипак, виде Приштину као главног кривца за ескалацију сукоба. Заштита мањинских права Срба и формирање ЗСО остају приоритети за западне земље, наглашава немачки лист, додајући да они у томе од недавно имају подршку и албанског премијера Едија Раме.