Министарство индустрије, привреде и трговине тзв. Косова пре два дана је донело одлуку о суспензији дозволе за пословање телевизији "Кљан Косова", највећем приватном медију у јужној српској покрајини, пренели су тамошњи медији.
"Након кампања линча и разних напада на новинаре, Влада Аљбина Куртија је почела да спречава рад медија на 'Косову' и са пословног аспекта, а прва жртва је 'Кљан Косова'", истиче "Репортери".
Како преноси тај портал, информација о суспензији дозволе за рад првобитно је објављена на "фантомском" сајту блиском партији Самоопредељење премијера Аљбина Куртија, након чега је ресорно министарство саопштило је да је покренуло кривичну пријаву у Одељењу за тешка кривична дела против медија "Кљан Косова", одговорних службеника Агенције за привредне регистре и одговорних лица предузећа за које се сумња да су "злоупотребили службене дужности, као и привредних овлашћења".
Како се наводи у саопштењу, МИНТ је одлучио да суспендује сертификат о пословању тог медија, до друге одлуке.
Одлуке косовских власти брзо су наишле на оштре критике локалних медија, опозиције, али и међународних удружења новинара.
Удружење новинара "Косова" оштро је осудило одлуку о суспензији, нагласивши да је реч о "покушају контроле медија од стране власти", а сличне поруке послале су и четири европска удружења новинара, укључујући и Европски центар за слободе штампе и медија, пренео је "Кљан Косова".
"Међународне организације за слободу медија изражавају данас узнемиреност због незапамћених одлика косовских власти да суспендују сертификат о пословању главном приватном телевизијском емитеру 'Кљан Косова' и поднесу кривичне пријаве против његових представника", објавиле су те организације.
Одлуку Куртијеве Владе критиковао је и лидер опозиционе Демократске партије Косова (ДПК) Мемљи Краснићи, рекавши да само "аутократски и тоталитарни режими затварају слободне медије".
Америчка амбасада у Приштини је објавила да је "упозната са одлуком (Владе) и помно прати развој догађаја", а њихов портпарол је додао и да "делује као да је одлука донета изненада" и да је "укидање лиценце било ком медију озбиљан корак који захтева озбиљно разматрање".
Они су нагласили и да су "слободни и независни медији од кључног значаја за снажне и стабилне демократије". Забринутост су исказали и представници Европске уније, наводи "Кљан Косова", док су амбасадори Немачке и Француске били неодређенији и написали су само да се "залажу се за слободу говора" и "прате ситуацију".
Сага о судбини телевизије "Кљан Косова" постала је још занимљивија када је проалбански британски портал "Фронтлајнер" објавио, позивајући се на изворе мање познатих косовских медија, да је власник "Кљана Косова" од 2021. године пријављен у Северној Македонији као страни држављанин из Србије, чија је адреса у Ђаковици, Република Србија.
Новинарима "Фронтлајнера" није требало много да "Кљан Косова" оптуже да су у "српском власништву", те да "представљају опасност по безбедност Косова". Они су забрану те телевизије чак и упоредили са забраном РТ и "Спутњика" у земљама Европске уније.
Занимљиво је и да је се вест суспензији дозволе за рад телевизије "Кљан Косова" појавила у тренутку повишених тензија на северу КиМ, односно свега неколико сати након што је српска полиција ухапсила три припадника косовске полиције на територији централне Србије.
Истог поподнева, влада тзв. Косова донела је и одлуке о забрани увоза робе и Србије, а најављена је и забрана кретања возилима са српским таблицама на простору КиМ.