Да ли Приштину чекају ванредни избори и шта би се тиме добило?

До краја мандата актуелне владе у Приштини остало је годину и по дана, међутим због незадовољства услед неиспуњених обећања и једностраних акција које су створиле кризу на северу и нарушиле односе са међународном заједницом, опозициона Алијанса за будућност Косова затражила је да се влади изгласа неповерење.

Саговорници "Косово онлајна" наводе да за одржавање нових парламентарних избора постоје два начина, која су, кажу, веома тешко остварива.

Професор уставног права Мазлум Бараљиу истакао је да број опозиционих посланика у косовском парламенту не дозвољава рушење тренутне власти и одлазак на нове изборе.

"Без обзира на дешавања на северу, која свакако утичу на целокупно стање и стабилност у земљи, пад владе или наставак рада ове коалиције зависи од бројева у Скупштини 'Косова'. Целокупна опозиција има мање од 40 посланика у парламенту, тако да нема довољан број за рушење владе. За сада, изгледа да влада стоји чврсто на својим ногама, мада је председница Османи пре извесног времена изјавила да постоје неслагања око неких питања", рекао је Бараљиу.

И аналитичар Бљерим Бурјани оцењује да опозиција тренутно нема ту моћ да скине Куртија са власти.

"Опција рушења није могућа, јер опозиција нема 61 посланика да би срушила владу", наводи Бурјани.

Курти се неће лако предати

Други начин да парламентарни избори на Косову буду расписани у скорије време је да Курти поднесе оставку, што, како наводе, готово да није могуће.

Бараљиу по том питању истиче да Курти неће лако предати власт, иако сматра да би поверење грађана требало "проверити" на новим изборима.

"Курти је прилично крут у својим ставовима. Не верујем да ће се он лако предати, мада би влада и коалиција на власти сами требало да проверавају поверење гласача, јер од онога што су обећали, много тога нису испунили. Било би здраво да се легитимност и поверење гласача са претходних избора верификује на новим изборима. Међутим, не видим да постоји спремност владајуће коалиције за нове изборе. Чак и ако Курти поднесе оставку, биће тешко створити стабилну владу која ће допринети решавању проблема грађана, јер ове политичке размирице утичу на свакодневни живот грађана на Косову", сматра Бараљиу.

Наводи да је и опозиција свесна да је победа на изборима тешко остварива, због чега, како истиче, Демократска партија Косова и Демократски савез Косова нису подржали иницијативу Алијансе за будућност Косова за рушење владе.

Са друге стране Бурјани сматра да, уколико би председница "Косова" Вјоса Османи поднела оставку, Самоопредељење не би могло да обезбеди 81 глас у парламенту колико је потребно за избор новог председника, што би, наводи, моментално значило крај Куртијеве владавине.

"То би значило да за 45 дана према Уставу Косова, морају бити организовани ванредни избори. А ако парламент не би могао да осигура већину за избор новог председника, то би био крај приче о Куртију", наводи Бурјани.

Међународној заједници одговара стабилна коалиција

Саговорници портала додају да постоји и трећи начин, који је, узимајући у обзир тренутну позицију "Косова" и односе са светским центрима моћи, вероватнији од претходна два, а то је да међународна заједница "умеша прсте" и креира нову политичку реалност на "Косову".

Бараљиу наводи да би међународна заједница то постигла у веома кратком временском року, али да јој није у интересу да на "Косову" има нестабилну владу.

"Међународна заједница би могла за врло кратко време да промени слику и мозаик стања, али то ни њима не би одговарало, јер било каква опција која би могла да уследи након потенцијалних избора не би била погодна ни за међународну заједницу. Они су одржавањем избора на сваке две године покушавали, али ниједна влада није била стабилна. Без обзира на ставове и акције за које они сматрају да њима поштују уставност и легитимност, тренутна влада је најстабилнија. И међународној заједници одговара стабилна коалиција у владама на Балкану, а поготово на 'Косову'", наводи Бараљиу.

Бурјани пак сматра да политика Аљбина Куртија и његове владе може да натера међународну заједницу на такав потез, "ако Курти настави да води овакву политику, безизлазну и без тачке где ће да стопира себе".

"Тренутно његова политика више личи на личну, него на институционалну. Политичка авантура нема никакав циљ, на северу не може да се успостави суверенитет 'Косова' без дијалога са Србима", наводи Бурјани, који у контексту тренутне ситуације на северу Косова додаје да међународна заједница "треба да промени политику према Србији".

Подршка Самоопредељењу и даље велика

На питање шта би нови парламентарни избори донели, Бурјани каже "нову власт без Куртија".

"Нови избори би дали коалициону власт сачињену од опозиције, а Курти не би био део те владе. У другом случају, Курти може да пристане на прелазну владу без изласка на изборе, чиме би сачувао минималну власт, као премијер прелазне владе", сматра Бурјани.

Међутим, како је број посланика у скупштини важан за рушење владе и одржавање ванредних избора, тако је број гласача важан за избор нове политичке гарнитуре.

Бараљиу наводи да је подршка Самоопредељењу међу грађанима "Косова" и даље велика, али не као на претходним изборима, па би, ако се сагледају резултати тренутних истраживања, у случају одржавања избора, Самоопредељење морало да направи коалицију са неком од опозиционих партија како би поново формирало већину у Скупштини.

"Не знам колико треба веровати у то, али према истраживањима, Самоопредељење још има већину подршке, не као што је имало на претходним изборима од 50 и више одсто, али има око 45 одсто подршке. Али мислим да тај проценат, ако избори буду одржани у скорије време, неће одговарати Самоопредељењу, јер би ипак морало у коалицију са неким да састави владу, а у том случају ко год буде од претходних партија које су доказале да нису способне да воде и стабилизују 'Косово', неће много допринети бољем саставу владе и руковођењу, односно владању у смислу вођења земље напред. Какав год да буде састав евентуалне нове владе, она неће бити стабилна као садашња, у смислу бројева у Скупштини", закључио је Бараљиу.