На Дунаву код Челарева јуче је дошло до озбиљног акцидента када се излило 350 тона погонске нафте. Из водопривредних предузећа саопштили су да чекају на резултате анализе узорковане воде, али да не очекују веће еколошке последице, те да ће наставити да прате нафтну мрљу и покушати да спрече њено даље ширење.
Јован Вигњевић, руководилац службе за заштиту вода "Вода Војводине" изјавио је данас да је јавно водопривредно предузеће "Србијаводе" синоћ развукло мрежу код Батајнице и оставили је током ноћи како би мрља била прикупљена са површине Дунава.
"Узети су узорци са два локалитета код самог бугарског брода где је дошло до изливања и у Сремској Каменици, код Новог Сада. Након тога ћемо идентификовати количину загађења", рекао је он за Танјуг и додао да је у тренутку узорковања, мрља већ била отишла.
Вигњевић је нагласио да ће се у наредним данима видети какве ће бити анализе површинске воде и о којој количини загађења је реч.
До тада на снази остаје забрана купања код Челарева, али и на новосадском Штранду. Помор рибе за сада није уочљив.
Снага Дунава већа од снаге загађивача
Момир Пауновић, руководилац одељења за хидроекологију и заштиту вода Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић", за РТ Балкан каже да је посреди велико загађење, али да је Дунав велика река која може да разблажи све потенцијалне загађиваче.
"Не верујем да ће бити видљивих и мерљивих последица, осим непријатног мириса. Добра ствар је што се мрља није везала за обалу, када би је било знатно теже уклонити", наводи наш саговорник и додаје да је тренутно најважније да се нафтни остаци покупе са водне површине.
Бранимир Јованчићевић, редовни професор више предмета из органске геохемије и хемије животне средине на Хемијском факултету Универзитета у Београду, за РТ Балкан открива колико је нафта опасна по живи свет кад а се нађе у реци.
"Нафта као фосилно гориво је сложена смеша огромног броја органских једињења. Нека од њих могу бити токсична и мање токсична, нека су растворна у води а нека нису. Много је већа количина оних једињења из нафте која нису растворљива у води и која ће остати на површини и плутати у облику неких капљица, глобула или континуалних база. Уколико се одлучимо на чишћење воде, то је изводљиво само механичким средствима", наглашава проф. Јованчевић, иначе члан скупштинског одбора за заштиту животне средине.
Шаран и сом најугроженији
Хемичар истиче да је велика опасност од оног дела нафте који се растварају у води.
"То су тзв. поларна азотсумпор-кисеоничка једињења. Када се једном растворе у води, њих је готово немогуће уклонити из воде и на тај начин постају дуготрајно загађујуће супстанце прелазећи у категорију отрова јер ће трајно остати у воденом систему у ком се налазе. Та токсична једињења могу бити опасна за сав живи свет, биљке, рибе, па и човека", напомиње наш саговорник.
Када су рибе у питању, највише страдају врсте које су при дну водених система, попут шарана и сома, за разлику од површинских као што је мрена, гркуша итд.
"Повољно у овој ситуацији је што се токсичне материје не задржавају у мишићној маси риба која се иначе користи као храна, него у унутрашњим органима, у репу и у глави, које човек при исхрани баца. Свакако је да ће један мањи део токсичним материја доћи и до мишићне масе, па постоји препорука да се рибе из река добро очисте пре него што се конзумирају", подвукао је саговорник РТ Балкан.
На крају разговора каже да је процес сакупљања нафтне мрље скуп и и заметан посао.
"Врло ретко се и пребегава таквој процедури осим када се мора. У већини ситуација се такав посао препушта капацитету природе".