Изасланик Европске уније за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак изјавио је да је ситуација на Косову и Метохији веома тешка и да мора да се разговара о наредним корацима.
Лајчак, који је у посети Вашингтону, саопштио је да ће у току боравка у Сједињеним Америчким Државама одржати низ састанака са америчким партнерима.
"Не кријем да сам забринут, људи су на улицама од 26. маја, косовска полиција, Кфор, и већ смо видели неколико инцидената. Сматрам да је приоритет деескалација, да се људи склоне са улица, као и повратак дијалогу, и као део нормализације, нови избори на северу уз учешће косовских Срба", истакао је Лајчак у онлајн дискусији европског центра Атлантског савета.
Специјални изасланик Стејт департмента за Западни Балкан Габријел Ескобар нагласио је да је забринут да тренутне тензије могу да изазову регионални сукоб.
"Подстичемо стране да се врате за преговарачки сто", додаје Ескобар.
Истиче да САД, као највећа подршка Приштини, желе да виде Косово у НАТО-у и ЕУ, као и "процес који задовољава забринутости пет европских држава које нису признале Косово".
Лајчак је навео да очекује да ће састанак у Бриселу бити одржан и уверен је да ће председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти ускоро доћи у Брисел, а на питање - шта ако Курти не промени став, европски изасланик каже да верује да ескалација није у интересу Куртија.
"Радимо на датуму састанка. Рећи 'не' позиву на састанак би био веома озбиљан и негативан потез. Битно је да људи што пре наставе са нормалним животом", каже Лајчак.
"Не верујем да је ескалација и даље насиље у интересу Куртија. Мислим да је демократа и да верује у владавину права. Али, хајде да не нагађамо са тим шта би било кад би било. Никад нису рекли стварно 'не' дијалогу, мислим да ћемо имати дијалог у Бриселу ускоро", истакао је Лајчак.
Он је појаснио да ће то бити састанак кризног менаџмента поводом тренутне ситуације и истакао да очекује да оба лидера дођу посвећена да се нађу решења.
Када је реч о договору у Охриду, каже да су очекивали више, али да су "лидери успели да се договоре о 12 од укупно 18 тачака".
"Врло смо јасни у ономе што очекујемо. Следећи корак је да усвојимо мере, да покажемо да постоје одређене полуге. ЕУ је јасно показала да је спремна да иде ка позитивној агенди, али пре свега, неопходна је деескалација. Регион је веома забринут, јер овај сукоб отвара бројна питања, инвеститори се питају да ли је безбедно улагати. Лидери ЕУ су веома јасни, прате процес врло конкретно", казао је Лајчак.
Када је реч о хапшењу косовских полицајаца у Србији, Ескобар оцењује да би они требало да буду враћени својим породицама, "без обзира на то да ли су киднаповани или су се грешком нашли на српској територији".
На питање о дешавањима од 29. маја, Лајчак каже да "су тада виђени радикални елементи, људи који су дошли са намером да повреде некога, а можда и да убију".
"Али, исто тако, не можемо рећи за све Србе исто, да има 45.000 криминалаца на северу, већ да идентификујемо стварне криминалце. Људи који су починили злочине морају да буду идентификовани и процесуирани, али истовремено морамо да радимо са Србима који желе нормалан живот и да им помогнемо", напомиње Лајчак.
Ескобар је, на питање како реагује на забринутости Аљбина Куртија због, како је премијер привремених приштинских институција рекао "присуства фашистичке милиције на северу Косова", казао да је важно рећи да је, према речима команданта Кфора, 90 одсто окупљених мирно протестовало.
"Видели смо потребу за изборима, препознали смо резултате упркос ниском одзиву. Препознали смо и легитимитет градоначелника, али смо охрабрили косовску владу да не уводи градоначелнике насилно у општинске зграде", додаје Ескобар.
Објаснио је да је много пута видео зграду Федералне владе САД празну (за време урагана, пожара, поплава, вируса корона, демонстрација), али да никада нико није довео у питање њен легитимитет, па то Америка неће чинити са градоначелницима уколико буду радили са алтернативних локација.
"Рекли смо да они који су напали Кфор или косовску полицију морају да сносе последице, али нам је командант Кфора рекао да је 90 одсто људи мирно протестовало. Не можемо применити термин 'фашистичка руља' за све становнике севера КиМ, то заиста није од помоћи у креирању атмосфере помирења", напомиње Ескобар.
Када је реч о новим изборима за градоначелнике на северу КиМ, Лајчак је оценио да би било добро да они буду одржани што пре.
"Међутим, нема крајњег рока, све зависи од политичке воље. Наравно, ту је правна процедура која мора да се испоштује", појаснио је.
Ескобар каже да САД охрабрују обе стране да прихвате Европски предлог, а да би идеја да један од двојице лидера "поставља услове плану који су пажљиво развили САД и ЕУ " била несмотрена.
На наводе да су САД "превише меке према Србији, а, са друге стране, превише тврде према Аљбину Куртију", Ескобар је редом навео све што је Америка урадила да би подржала такозвано Косово.
"Све што смо радили у последњих 15 година било је у корист Косова. Србија није желела да признамо независност Косова, али ми смо то урадили, Србија није хтела глобалну кампању признања, али ми смо се упустили у то. Када је реч о ситуацији у последњих 90 дана, Србија је желела да извршимо притисак на Приштину да одустане од избора, а касније да прогласимо изборе и градоначелнике нелегитимним због ниске излазности, али ми то нисмо урадили", наводи Ескобар и додаје да од Приштине траже "координацију" и да препознају своје међународне обавезе.
Лајчак је рекао да први корак мора да дође од Приштине, која треба да поручи градоначелницима да не раде из општинских канцеларија, а онда потом и од Србије.
Ескобар је навео да "не зна да је Србија близу признањa Косова, али да је упознат са споразумима у којима стоји нормализација односа".
"Охридски споразум је правно обавезујући, око тога нема дилеме. Почели смо имплементацију, усвојили декларацију о несталим особама. Прва три корака су урађена, позвао сам обе стране да дођу у Брисел 5. и 6. јуна, али нас је зауставила ескалација. Или ћемо имати нормализацију или конфронтацију, нема треће", рекао је Лајчак.
Он је истакао да ниједна од страна не сме да ради ништа једнострано, јер, како је навео, такви поступци су до сада доводили до насиља и тензија.
"Имамо платформу, споразум из Охрида, али ако нема тога, онда би стране могле да пробају да ураде нешто на своју руку. Заједница српских општина је међународно правно обавезујућа за Косово, то нисмо измислили Ескобар и ја. Срби треба да имају право на заштиту своје културе, језика. Оно што желимо да урадимо је да заједнички урадимо статут, да се направи најбољи модел, има 16 европских модела о заједницама општина, нема потребе да се иде даље од тога", оценио је Лајчак.
На помињање могућности да Кфор појача снаге на КиМ, Лајчак оцењује да би то био корак уназад.
"Косовско питање мора да се реши до краја године, јер у 2024. години, Косово неће бити у центру пажње. Иду избори у САД, Европи, морамо да се вратимо за преговарачки сто што пре је могуће", поручио је Лајчак.
Ескобар истиче да обе стране имају обавезе, па да "Србија мора да почне да мисли о томе како би извршила своје", а то су "признање косовске заставе, националних симбола, владиних докумената и слично, па и потребу Косова да буде интегрисана у европске и трансантлантске структуре". Са друге стране, додаје, Приштина одмах мора почне разговоре у вези оснивања Заједнице српских општина.