Уставни суд БиХ чини девет судија од којих шест бирају парламенти ентитета - Представнички дом Федерације Босне и Херцеговине бира четири, а Народна скупштина Републике Српске два. Преостале три судије су странци, бира их председник Европског суда за људска права.
БиХ је редак случај да странци чине њен Уставни суд. Према првобитном плану, Европски суд за људска права требало је да помогне у функционисању суда у Сарајеву током првих пет година након рата, али су странци остали у суду више од 30 година.
Иако у свом саставу има и хрватске и српске судије, одлуке су се уз странце доносиле прегласавањем. Преко странаца, а уз подршку бошњачких судија, одлуке су доношене на штету српског народа у БиХ, што је својеврсан притисак Запада, пре свега на Бањалуку.
Врхунац таквог рада Уставног суда БиХ била је одлука која се односи на државну имовину Републике Српске, по којој није признато да је она власништво ентитета.
Био је то мини државни удар којим су нарушена права Бањалуке и чиме је нанета штета српском народу. Као договор на то, Скупштина Републике Српске 26. априла усвојила је закључак по којем се судије из реда српског народа позивају да поднесу оставке.
То се и десило. Једини српски судија Златко Кнежевић повукао се из рада овог тела.
Бањалука се потом одлучила на то да не именује нове судије док се не донесе нови Закон о Уставном суду БиХ према којем странци неће бити његови чланови.
Међутим, Сарајево је донело одлуку којом ем крши Дејтон, ем поново крши права српског народа у БиХ.
Према правилима рада Уставног суда, седнице се одлажу ако њима не присуствују најмање тројица које је изабрао Представнички дом Парламента ФБиХ и најмање један судија изабраног у Народној скупштини Републике Српске. Сарајево је одлучило да ту одредбу избрише.
Зашто је ово државни удар?
Професор геополитике Срђан Перишић каже за РТ Балкан да је Уставни суд БиХ протеклих година учинио више мини државних удара, а сада прелази у нову фазу, а то је да може да доноси одлуке и мимо присуства српских судија.
"То је још један државни удар зато што су у Уставу БиХ три народа конститутивна и не може се ниједна одлука, у било којој грани власти на нивоу заједничких институција у Сарајеву, донети без присуства сва три народа. Ако један народ није присутан у доношењу одлуке, та одлука не може да се донесе. То важи и за судску власт, поготово за Уставни суд", напомиње наш саговорник.
Како каже Перишић, Уставни суд БиХ је и до сада искључивао из рада српски народ прегласавањем, али сада прелази на нов начин, да им није битно да ли су судије из Републике Српске уопште присутне
"Практично, западни фактор се сада снажно ослања на Уставни суд БиХ и преко њега покушава да укине конститутивност народа, па ће уз ослањање на такозваног Високог представника вероватно наставити да делује. Пошто Запад не може да утиче директно на Републику Српску притисцима, претњама и санкцијама, већ то чини преко Уставног суда БиХ и такозваног Високог представника", сматра Перишић.
Наш саговорник нема сумње да ће Уставни суд без српских судија у наредном периоду доносити штетне одлуке и да ће свака наредна одлука бити државни удар.
"Република Српска има своје одговоре и сматрам да је спремна на отпор. Уставни суд Републике Српске ће сигурно покренути и своје процедуре, као и доношење новог Устава Републике Српске", каже Перишић.
Перишић додаје да иза свега стоји Запад, а на питање да ли тиме само даље гура Републику Српску ка тражењу независност, саговорник каже да ће то ићи корак по корак.
"Република Српска и кад донесе нови устав, он неће бити формулисан кроз 'проглашавамо независност', већ ће оставити простор за дијалог са Бошњацима и Хрватима. Проблем су највише Бошњаци који се и даље чврсто држе Вашингтона и немају своју политику да би се тај дијалог у будућности одвијао", сматра Перишић.
Закључује да Република Српска неће "ломити ствар", већ то својим потезима чини Запад. "Република Спрска, за разлику од многих елита је спремна да покаже отпор, за разлику од дела елите у Србији која није спремна да пружи отпор Западу", каже Перишић.
Дара превршила меру
И некадашњи председник Народне скупштине Републике Српске Драган Калинић иза потеза Уставног суда БиХ види намере Запада.
У изјави за РТРС истиче да је без обзира на изворне принципе Дејтона, који су јасно дефинисали нову БиХ као заједницу два равноправна ентитета и три конститутивна народа, Запад постепено - кроз институцију Високог представника (ОХР), затим Савет за провођење мира (ПИК) и хибридни Уставни суд БиХ као и сличне недејтонске творевине укључујући и фамозна Бонска овлашћења - успоставио све инструменте колонијалне власти и од тобоже демократске Босне направио протекторат у срцу Европе.
"Та погибељна западњачка политика кулминацију је достигла инсталирањем нелегалног и нелегитимног Високог представника и његовим накарадним одлукама као и неуставним одлукама Уставног суда БиХ посебно кад је реч о имовини Републике Српске", каже Калинић и додаје: "Што би на народ казао - дара је превршила меру".
Калинић каже да Република Српска може самостално без овакве антиуставне БиХ, али Босне како је прописао Дејтон једноставно нема без Српске.
"Остаће оно што је, да га парафразирам, својевремено говорио Алија Изетбеговић - територија коју можемо просперитетно контролисати. Е па да буде јасно - Република Српска без обзира на оно што јој је на силу страним интервенционизмом отето има и материјалне и људске ресурсе с којима можемо и ми 'просперитетно' контролисати територију која нам је једна кроз један припала по изворном Дејтонском мировном споразуму", сматра Клаинић.
Калинић напомиње да нико не сме да буде у дилеми да би Република Српска могла да попусти, па додаје да све што на основу Повеље УН о праву народа на самоопредељење припада биће узето у обзир све док Уједињене нације буду постојале.
"А свет се мења драстично и униполарне политике Запада биће све мање. А како се у свему овоме понаша опозиција у Републици Српској? Блага је реч калкулантски. Уопште није тренутак да своје фрустрације изазване заиста државничким понашањем и Милорада Додика и Жељке Цвијановић као и владајуће коалиције лече кроз инфантилно понашање у тренуцима који су заиста преломни за наш народ и његову будућност на овим просторима. Нека се само сете како је раних деведесетих државотворни СДС окупио Србе различитих провенијенција под један кров и створио Српску коју је после успешно одбранио наш народ и Војска Републике Српске", поручио је Драган Калинић.
Председник Републике Српске Милорад Додик је јуче, након састанка са представницима готово свих странака, саопштио да Уставни суд има рок до петка у подне да врати избрисани члан у Правилима о раду Уставног суда.
Ако Сарајево не повуче овај свој потез, Додик је најавио да ће бити заказана посебна седница Народне скупштине Републике Српске у уторак 27. јуна, на којој ће се донети закон о непримењивању одлука Уставног суда на простору Српске.
Ова одлука Сарајева део је подмуклог плана уништавања Републике Српске, сматра Додик.
"Уставни суд се понаша бахато и антисрпски. Сматрамо да је ово антиуставно и антидејтонско понашање Уставног суда БиХ", навео је он.