Србија и Балкан

Добродошли на ЕКСПО у Београд: Манифестација која је представила први телефон, рачунар и кокице

Током шест месеци манифестације, у земљи домаћина своје програме нуди више стотина земаља учесница, а фокусиране су на јединствену архитектуру, културну разноврсност и инспиративне иновације
Добродошли на ЕКСПО у Београд: Манифестација која је представила први телефон, рачунар и кокице© expobelgrade2027

Србија ће бити домаћин специјализоване изложбе ЕКСПО 2027. године, одлучено је данас на Генералној скупштини Међународног бироа за изложбе (БИЕ).

Београд се тако нашао на мапи градова попут Лондона, Париза, Чикага, Шангаја и Дубаија, који су у протеклих 170 година представљали позорнице за приказивање највећих иновација које су обликовале свет у коме данас живимо.

Тако је, на пример, први ТВ пренос направљен уживо на Светском сајму у Њујорку 1939. године, а ултра ХДТВ дебитовао је у Експо центру у Аичију у Јапану 2005. године.

Премијеру на Међународној изложби индустрије и уметности у Лондону 1862. године је доживео један од првих механичких рачунара, а сто година касније у Сијетлу публику је одушевио компјутер који је одговарао на гласовне команде. Сличну судбину су имали први телефон, кокице и Хајнц кечап.

Током шест месеци манифестације, у земљи домаћина своје програме нуди више стотина земаља учесница, а фокусиране су на јединствену архитектуру, културну разноврсност и инспиративне иновације. Теме које су заступљене на специјализованим изложбама су питања одрживости, мобилности, уметности, музике, спорта, бизниса, едукације и забаве.

Изложбе се организују у различитим павиљонима, попут недавне на којој је Србија учествовала у Дубаију, где је интересовање за учествовање исказало више од 500.000 излагача и више од 24 милиона посетилаца. Само српски павиљон за три месеца посетило је више од пола милиона људи.

Србија је, иначе, дуго присутна на светским изложбама - од свог дебија у Антверпену 1894. до Астане 2017. године. Ово ће, међутим, бити први пут да домаћин манифестације овог типа после више од три деценије буде регион југоисточне Европе, а последња таква одржана је 1991. године у Пловдиву.

Међународни биро за изложбе (БИЕ), иначе организује четири сталне врсте изложби: Светске изложбе капацитета - као што је прошлогодишњи ЕXPО у Дубаију, Специјализоване изложбе, Хортикултуралне изложбе и Тријенале у Милану.

Београд и Србија су у јануару 2022. године, званично поднели кандидатуру за домаћина Међународне специјализоване изложбе ЕXPO 2027 са темом "Играј за човечанство: спорт и музика за све".

На данашњој Генералној скупштини Међународног бироа за изложбе (БИЕ) одлучено је у корист Србије наспрам Шпаније са девет гласова више, а у конкуренцији су били и САД, Аргентина, Тајланд.

На Твитеру земље чланице те организације објављено је да су Србији дали девет гласова више него Шпанији.

"Земље чланице БИЕ-а изабрале су Србију за земљу домаћина специјализоване ЕXПО 2027/2028 са 81 гласом, док је Шпанији дат 71 глас. Честитамо Београде", наводи се у објави.

У одредби о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене која је објављена у "Службеном гласнику" помиње се да ће се комплекс ЕXПО 2027, који укључује изградњу Националног стадиона и пратећих смештајних, комерцијалних капацитета и изложбеног простора, простирати на око 167 хектара.

За изградњу комплекса ЕXПО 2027. предвиђено је 113 хектара, што је 70 одсто од предвиђених 167 хектара који ће бити искоришћени - за изложбени простор 83,1 хектар, за пратеће смештајне капацитете 6,9 хектара, док ће се пратећи комерцијални садржаји простирати на 22,9 хектара. На остатку земљишта биће распоређене саобраћајне, водне, зелене и инфраструктурне површине.

"Комплекс ЕXПО 2027. је планиран као мултифункционални простор који поред опремљених простора у функцији основне намене за изложбени простор садржи и пратеће комерцијалне и смештајне капацитете који треба да обезбеде логистичку подршку како би предметни простор могао да прерасте у значајан економски и туристички центар за Град Београд и Републику Србију", пише у Уредби.

Учешће би на светској изложби могло да узме више од 100 земаља, а очекује се да Београд том приликом посети око 2,6 милиона људи. Предикције су да би укупан процењени економски ефекат могао да износи 1,1 милијарду евра, директних 600 милиона евра и индиректних 500 милиона евра.

image