Иако се Законом о играма на срећу ограничава удаљеност кладионица од школа на 200 метара, да их има на "сваком ћошку" па и у непосредној близини образовних установа, приметили су и у Скупштини Града.
Градоначелник Александар Шапић први је предао списак кладионица које вероватно крше тај закон Министарству финансија.
Из ресорног министарства за РТС су изјавили да геодетска организација још проверава његове наводе.
"Управа за игре на срећу је у складу са одредбама Закона о играма на срећу покренула поступак одузимања одобрења, закључно са 16. 6. 2023. године. У шест објеката са примљеног списка престало је приређивање игара на срећу", наводе из Управе за игре на срећу.
Стручњаци за лечење болести зависности сагласни су да кладионице и игре на срећу не би смеле да буду доступне младима.
Прво јер је довољан само један улазак у те објекте да се развије зависност, па је сваки трећи тинејџер у Србији зависан од коцке, а друго јер им деца све раније приступају - већ са седам година.
"Некада имамо и да деца имају то понашање у самој кући што их додатно подстакне да и они себи дају дозволу - зашто они не би радили нешто што, рецимо, ради њихов тата или, рецимо, први тикет буде одигран заједно са татом и онда они крену ситно да улажу по 200, 300 динара, и онда када дође, наравно, до добитка првог ту већ креће опсесија - желим опет новац, размишљање како опет да дође до новца", навела је психолог Јована Стојковић.
Она додаје да су први знаци да нешто није у реду са дететом које се коцка повлачење у себе, дуговања, лагање, анксиозност, крађе.
Иначе, број кладионица на територији Србије смањио се за 73 у протекле три године, али број зависника од коцке, са друге стране, није познат.