Професор са Кембриџа и саветник владе "Косова": Бриселски дијалог иде ка колапсу?

Излазак из садашњег ћорсокака у преговорима о Косову и Метохији неће бити лак. ЕУ се сатерала у ћошак својим непоколебљивим захтевима у вези са Заједницом српских општина (ЗСО), сматра Марк Велер, професор међународног права са Кембриџа и саветник приштинских институција.

У подужем и на моменте бизарном тексту "Да ли се бриселски дијалог ближи колапсу" за "Приштина инсајт", Велер оцењује да ће бити потребан креативан и нов и уравнотежен приступ да би се процес наставио.

Велер у ауторском тексту подсећа да Београд и Приштина више од десет година преговарају о "нормализацији односа" и наводи да је једнострано проглашена независност "Косова" била у складу са међународним правом, али да је по Приштину дошла "уз цену" - морали су да понуде "далеко већа права за мањинске заједнице на Косову него што је то било која друга држава у Европи урадила и доделили су посебно проширена овлашћења самоуправе општинама са српском већином".

Према речима саветника "владе Косова", Београд није потписао такозвани "Ахтисаријев споразум", назван по договору који је издејствовао изасланик УН Марти Ахтисари, али је свеједно "уновчио ове уступке", док је тзв. Косово "у потпуности испунило свој део договора".

"Исход је била стална нестабилност на северу Косова, где је Србија задржала паралелне структуре власти које се управљају даљински из Београда. Ово одсуство сагласности је такође спречило кампању Косова да добије универзално признање и чланство у кључним међународним организацијама, попут УН", објашњава професор.

Велер подсећа да су Француска и Немачка прошле године понудиле нови план заснован на споразуму две Немачке, да би врло сличан предлог касније упутила и ЕУ. Тај нацрт је био праћен анексом у коме се од Приштине захтева да формира Заједницу српских општина, наводи се у тексту на "Приштина инсајту".

Професор са Кембриџа подсећа да је "Косово" 2013. пристало на формирање СЗО, али да никада нису испунили обећано "из страха да би формирање ЗСО ојачало паралелне структуре преко којих Београд даљински управља севером Косова, где већински живе Срби. Ипак, даља аутономија, фокусирана не на појединачне општине, већ манифестована у једном правном лицу на северу у облику ЗСО, могла би на крају довести до одвајања територије од Косова."

Упркос уверавањима Запада да формирање ЗСО неће имати извршна овлашћења нити ће бити "власт у малом", Приштина је оклевала да пристане. На крају крајева, Аљбин Курти је на власт дошао заклињући се да никада неће дозволити формирање ЗСО, подсећа се у тексту.

"Косово" је на крају ипак пристало да потпише немачко-француски текст споразума у Бриселу али је "на обесхрабривање ЕУ посредника" одустало од тога. Наводно јер Србија није била вољна да потпише споразум. На самиту у Охриду, где је договор требало да буде формализован и финализован, све је отишло дођавола.

Наиме, пише Велер, касно увече пред самит у Охриду, ЕУ је тзв. Косову представила ревидирани нацрт Анекса за имплементацију предложеног споразума који је у потпуности оборио претходну верзију о којој се разговарало са странама око четири месеца.

Анекс је изненада прерастао са једне сажете странице на три, а од осам сажетих чланака у 18. Био је то изненађујући потез, изнет дан пре поласка, померајући ставке у потпуности у корист Србије.

Велер инсистира да су Приштини наметнуте значајне промене, које су, како он тврди, укључивале "претварање разговора између Српске православне цркве на КиМ и Косова у преговоре између Косова и Србије, укидање обавезе Србије да не приговара кандидатури Косова за чланство у УН и препуштање функција нелегалним паралелним структурама на северу, односно ЗСО. Тиме би се тај механизам ипак претворио у велики извршни орган".

Упркос свему, поетски пише Велер, Курти је био спреман да преговара, али не и српски председник Александар Вучић који је глат одбио да потпише споразум.

"Зачуђујуће, овоме се ЕУ није успротивила. Изгледа да се то очекивало и било планирано. Уместо да притисну Србију да промени свој став, у невероватном потезу, косовском премијеру је понуђена бланко страница за потпис и притискан је да потпише. Паметно, одбио је", пише Велер.

Велер наводи и да је потом Вучић изашао пред медије и рекао да није ништа прихватио и потписао везано за КиМ. Реалност, у Велеровим очима, је другачија.

"Србија је доследно тврдила да није обавезана споразумом у вези са Косовом и да ће спроводити само делове текста које изабере. Очигледно, она је одабрала само елементе који намећу обавезе другој страни, Косову, посебно непосредну примену механизма члана 7 (раније ЗСО). Косово је лишено предности општег, обавезујућег споразума који његове односе са Србијом поставља на основу међународног права – кључни елемент који га је убедио да прихвати споразум. Без формалног потписа, поништава се његов намеравани ефекат привлачења додатних трећих држава да признају Косово и постизања чланства у даљим међународним организацијама", пише Велер.

"Уместо да инсистирају на томе да Србија мора да се изјасни да ли је у споразуму или ван њега, ЕУ и САД сада захтевају да Косово мора да испуни механизам из члана 7, који се раније звао ЗСО. У том циљу је вршен огроман дипломатски притисак", наводи он и додаје да је изасланик ЕУ "без срама" Приштини поручио да ће размислити да ли је се држати онога што је "договорено" и није желео да размотри "правне жалбе" тзв. Косова.

Велер се жали да је међународна заједница одједном врло отворена за све што је "прихватљиво" за Србију која може да "бирка" шта жели из бриселског споразума, док "позиције и интересе Косова и принципе спровођења избалансираних и фер преговора, игнорише".

Разлог за ту "попустљивост" према Београду, Велер види у Русији и жељи ЕУ да "намами Србију у западни камп, што је много већа ловина од разговора о Косову".

"Наравно, Косово у потпуности подржава циљеве ЕУ. Међутим, у овом процесу је у питању његова будућност. Влада Косова мора да делује у овим преговорима као представник народа Косова, чувајући њихове суштинске интересе", наводи саветник "владе Косова".

"Београд мора да испоштује све обавезе садржане у споразуму. Он нема луксуз да одреди коју обавезу може или не мора да спроведе, док захтева да Косово прво испуни своје најтеже и најболније обавезе. Ако то за Србију није могуће, онда ЕУ мора да преиспита свој свеукупни приступ процесу нормализације" односа, сматра Велер.

Он је позвао ЕУ да "уместо да показује империјални став, саслуша и узме у обзир интересе и бриге обе стране" и наводи да претње "мерама и санкцијама неће имати много утицаја на ову садашњу власт".

Можда је потребна креативна пауза да би се олакшало мирно размишљање и тиха дискусија током врелих летњих месеци, закључује Велер.