Србија и Балкан
Музеј жртава геноцида добио драгоцен поклон: Спасен јеврејски родослов од 18. века
Поклон једне Београђанке сведочи о страдању београдског трговца Бити М. Берахе, заточеног у Топовским шупама, и потом стрељаног у Јабуци, крај Панчева, 1941. године
У Музеј жртава геноцида стигли су артефакти из Топовских шупа, првог логора за Јевреје и Роме у окупираном Београду, који се налазио на Аутокоманди, и једног од првих у Европи, што је драгоцено будући да је врло мало експоната који су остали после погрома Јевреја на подручју Србије у Другом светском рату, пишу "Вечерње новости".
Поклон једне Београђанке сведочи о страдању београдског трговца Бити М. Берахе, заточеног у Топовским шупама, и потом стрељаног у Јабуци, крај Панчева, 1941. године.
Међу заоставштином породице Бераха налазе се три жуте траке с Давидовом звездом, које су Јевреји носили око руке у окупираној Србији, као и родослов, који је свако од њих морао да има, а којим доказује своје јеврејско порекло. У родослову су били наведени сви подаци из породичног стабла уназад, све до 18. века. Овај документ је, према речима директора Музеја жртава геноцида Дејана Ристића, једини до сада откривени примерак који се налази у некој институцији у Србији.
У заоставштини су и пасоши породице Бераха, као и два позива да се јави у полицију. Сачувана су и писма супрузи и кћерки које је Бераха слао из логора, као и њихова писма њему.
У Топовским шупама, у предратној касарни Војске Краљевине Југославије, у којој је држано артиљеријско оруђе, од средине августа до средине децембра 1941. било је заточено око 5.000 јеврејских мушкараца и дечака, махом из Баната (одакле су их с породицама депортовали фолксдојчери) и Београда, као и око 1.500 Рома.
У почетку су рашчишћавали рушевине после шестоаприлског бомбардовања, а када су почеле одмазде (50 за једног рањеног и 100 за једног убијеног Немца), заточеници су одвођени и убијани на стратиштима Троструки Сурдук (између Бежаније и Сурчина), код цркве у Раковици и у селу Јабука. Неки су пребачени у Бањички логор, док је око 300 преживелих, махом занатлија, крајем године, одведено на Старо сајмиште, са задатком да среде зграде у које су већ интернирани јеврејске жене и деца.
Логором је управљао Гестапо, а егзекуције су спроводили припадници Вермахта. У писму породици од 8. октобра 1941. Бераха дословце каже: "Ми, Јевреји из логора, нисмо више под Г.С.П. (Geheime Statspolizai Gestapo), сада припадамо, као интернирци, Вермахту, тако да је то за наш положај од великог значаја, то је велико побољшање и ми већ осећамо то побољшање."
Побољшање којем се Бераха радовао њему је донело одлазак у смрт.
