Град мртвих и 70 метара римског водовода: РТ Балкан на археолошком налазишту код скупштине

Заштитна археолошка ископавања код Народне скупштине приводе се крају и први пут после три месеца даће нам комплетнију слику првог града на овим просторима.

Шта све крије археолошко налазиште на 3000 метара квадратних дуж Влајковићеве улице, које приче откривају артефакти у рукама археолошког тима и шта ће нам тек презентовати када се прашина слегне а њу замени првобитно испланирана подземна гаража, за РТ Балкан објашњава главни археолог на локалитету и руководилац за антички период у Музеју града Београда Милорад Игњатовић.

Према његовим речима,  око нас се као слојеви торте откривају три различита периода - онај међуратни, када су у савезничком бомбардовању 1944. године страдале грађевине на чије остатке су сада археолози наишли, затим из 17. и 18. века и периода Ејнхенове махале назване по истоименој џамији (за коју се претпоставља да је у непосредној близини јер је геофизичка истраживања овог пута нису детектовала) и на крају из 3. и 4. века.

Управо је тај историјски период за археологе најважнији, јер ће откривена некропола дати увид о људима који су живели на граници Римског царства, њиховом сталежу, улогама, пословима којима су се бавили, шта су јели итд.

"Антички Сингидунум простирао се на простору данашњег Калемегдана, од градске библиотеке ка ушћу и крајем првог и почеком 2. века представљао је велики војни логор Легије IV Флавијe која је у то време бројала 5.000 војника. Недалеко одатле, чланови њихових породица, чији је број нарастао до 25.000-30.000 становника, дуж главних путева на излазу из насеобине подизали су градове мртвих, тј. некрополе, како би својим ближњим преко ритуала и садржаја гробница одавали пошту и показивали сву раскош. Смрт је била њихова свакодневница", објашњава Игњатовић и додаје да је поред Сингидунума, Виминацијума и Сирмијума било још свега 20 градова те величине, те да је једино Рим имао знатно више.

Становници Сингидунума, након што су се доказали као ратници, бавили су се пољопривредом, израдом римске опеке, а касније и развитком различитих мануфактура.

"Садашњи Београд био је на граници царства, где је стварана војна аристократија која је крајем 3. и почетком 4. века имала значајну улогу у томе шта ће се десити у Старом Риму. Већ тада имате римске цареве, који су рођени на овим просторима, чак 17 њих, нису ни знали латински језик али су се доказивали као браниоци државе. Једино је Рим имао више а то говори нешто о тим људима који су живели на овим просторима, да нису били само богати него су се и доказивали као ратници", објашњава нам археолог.

Набраја да су на налазишту открили 16 гробница, четири саркофага, керамику и вертикално наслагано посуђе (што може да представља претечу фрижидера), шналице и фрагменте накита, остатке костију и 70 метара римског водовода.

"Јако је занимљив остатак ове гробнице у ћошку, сазидане од великих камених плоча за чију градњу су употребљени и делови старијих надгробних стела са заветним натписима на латинском језику. На једној од тих стела недостаје почетни део натписа па не знамо име покојника, али смо дешифровали наставак, да је покојник одслужио војни рок у трајању од 30 година и да је преминуо у 46 години живота. Спомен је подигла Клаудија Сабинусoва, што је означавало да му је жена или ћерка, која је назначила да "завет поставља својевољно свом веома религиозном мужу", каже Милорад Игњатовић и додаје да је гробница имала и бисте, а да једна од њих има и огрлицу око врата.

Сматра да је гробница имала и оловни сандук са хришћанским симболима, да је оријентисана исток-запад, па би могла да буде хришћанска.

"Већина гробница је опљачкана и знамо да се то није радило у римском добу јер је било строго кажњиво, а због сујеверја су сматрали да је то велики грех", открива нам археолог.

Руководилац радова наглашава да је посебно значајно откриће 70 метара дугог римског водовода.

"То је највеће достигнуће тог доба, јер је град једино могао да функционише са здравом водом. Доводили су је од мокролушких потока и на улазу у војни логор постојале су цеви, као и јавне чесме које су ишле у јавна купатила. Постојало их је три у Београду, то знамо. Користили су и водени точак, а овај хидростатични малтер постаје све чвршћи како више воде протиче кроз њега. Служио је за отицање отпадне воде, као кишне канализације данас", каже Игњатовић.

Остаје, како открива, да се керамички налази оперу, реконструишу, попишу, документују на основу узорака за анализу и тако дође до нових података о људима који су ту живели.

"Значај оваквих археолошких остатака позиционира Београд на туристичке мапе света. Овде имате такав потенцијал. У овом тренутку смо упутили захтев градском Заводу за заштиту културе да вреднују остатке са историјско-археолошке стране, да пропишу мере техничке заштите, како би инвеститор наставио радове. Надамо се да ће овај споменик културе повећати археолошко наслеђе Србије и да ће се донети одлука о чувању предмета у оквиру археопарка Сингидунум, где би се они конзервирали и сачекали тренутак да се благовремено пласирају јавности", наводи Игњатовић.