Након више од две деценије од потписивања Споразума о сукцесији бивше СФРЈ, закљученог у Бечу 2001, и даље нису подељене све од 123 непокретности, а свих пет сукцесора (Србија, Хрватска, Словенија, Македонија и БиХ) очекује да ће се тај посао окончати у наредне две године.
Посао поделе резиденција, амбасада и станова у дипломатским квартовима широм света, а у власништву бивше Југославије, припао је Мешовитом комитету за расподелу дипломатско-конзуларне имовине.
Дефинисана је квота за сваку земљу сукцесора, па је тако Србији, којој је припало непуних 40 одсто непокретности, до сада додељено 40 некретнина у 25 држава.
"Иако је свима у интересу да се процес расподеле дипломатске имовине што брже оконча, постоје бројни проблеми због тога што је понекад потребно урадити и одговарајуће процене и пронаћи одговарајућу документацију, приступити одговарајућим земљишним књигама. Преостало је да се расподели 16 објеката у 11 држава од чега је најзначајнији објекат у Москви око кога ће, претпостављам, и бити најтежи преговори у погледу његове расподеле", изјавио је за РТС главни правни саветник у Министарству спољних послова Србије проф. др Александар В. Гајић.
Према Споразуму Босна и Херцеговина добила је 15 одсто, Северна Македонија осам процената, а Словенија 14 одсто непокретности, укључујући зграду амбасаде у Америци.
"Остало је још неколико објеката. Једно је објекат у Москви, комплекс који је тако велик да је тешко наћи решење. За сада га користи Република Србија, али њој није у интересу да има тај објекат у власништву него да се нађе решење да се подели. Имате други комплекс, то су станови, некретнине војних изасланика, односно војних аташеа који треба да се решавају", објашњава амбасадор Словеније у Србији Дамјан Бергант.
Хрватској је припала готово четвртина дипломатских представништава, и то амбасаде, између осталих, у Паризу, Бечу, Хагу, Лисабону, Новом Зеланду и део зграде у Бриселу.
"Хрватска је дошла у посед неколико резиденција, Хелсинки, Осло, Стокхолм, Мадрид, Картум поново у Судану. Добили смо и две зграде генералних конзулата Југославије у Чилеу и Торонту. Хрватска је остала при своме ставу да се што пре састане та комисија", рекао је за РТС амбасадор Републике Хрватске у Србији Хидајет Бишчевић.
Бивше југословенске републике четири пута су делиле имовину, и то 2006. и 2012. резолуцијама у Загребу, када је подељено 29 објеката. Затим је 2019. у Београду подељено шест непокретности, а три године касније, у Сарајеву, одлучено коме ће припасти још пет некретнина. Све земље настале распадом СФРЈ одлучне су да имовину поделе до последњег квадратног метра и долара.
Следећи састанак Мешовитог комитета за расподелу дипломатске и конзуларне имовине најављен је за крај године у Загребу.