Додик: Уставни суд БиХ не може да мења уставни поредак; Из Сарајева стижу прве претње

Уставни суд БиХ не може да мења уставни поредак, поручио је на посебној седници Народне скупштине председник Републике Српске Милорад Додик.

"Ја ћу бити тај који ће опет предложити да се забрани деловање СИПА Тужилаштва и Суда БиХ у Републици Српској, док се те институције не врате у уставне оквире - рекао је Додик на посебној седници где се расправља о Предлогу закона о непримењивању одлука Уставног суда БиХ у Српској.

Истакао је да се Српска у континуитету бори да очува своју уставну позицију.

"Уставни суд БиХ крши Устав масовно. Потпуно се делегитимисао и довео се до апсурда", јасан је Додик.

Нагласио је да Уставни суд промовише централистичку бошњачку политику уз подршку странаца.

"Суштина Дејтонског споразума је децентрализација", подвукао је председник РС.

Додик је рекао да Уставни суд у континуитету крши Устав.

"И ова одлука коју су донели пре неколико дана такође је неуставна", изјавио је он.

Додик је истакао да народ нема поверења у Уставни суд БиХ јер тамо седи двоје истакнутих чланова СДА и троје странаца који немају добре намере према Србима и Републици Српској.

"Знам да и овде у Народној скупштини има различитих мишљења. Ова Република је доведена пред зид и може сада само да иде напред. То значи одбацивање интервенционизма. Покушаћемо сести са садашњим партнерима на нивоу БиХ који желе да ово ставимо на дневни ред", појаснио је Додик.

Он је рекао да је највећу грешку у погледу Уставног суда БиХ направила Народна скупштина избором судије у тај суд - Миодрага Симовића - који је, према Додиковим речима, учествовао у одлукама које су биле на штету Републике Српске.

Говорећи о имовини, он је поновио да је то решено питање, те да је имовина већ укњижена на Републику Српску.

Два велика фактора нестабилности у БиХ су Уставни суд и ОХР, рекла је на посебној седници Народне Скупштине Републике Српске српски члан и председавајућа Предсједништва Жељка Цвијановић.

Како Цвијановићева додаје, усвајање овог закона није коначно решење проблема, али јесте почетак решавања проблема.

Цвијановићева је напоменула да постоји жеља за доношењем закона којим ће се уредити деловање Уставног, суда како би он коначно постао кредибилна уставна институција.

"Јел треба да погнемо главе и кажемо да је то у реду? Није. Овде ништа није бунтовничко ни агресивно, користимо ову Народну скупштину да кажемо да је ово отишло предалеко", истакла је Цвијановићева. 

Истиче Цвијановићева, да она сматра да је ово исправан пут.

Прве претње из Сарајева

Правник и заменик члана Венецијанске комисије за БиХ Недим Адемовић рекао је да би усвајање закона у Народној скупштини Српске о непримењивању одлука Уставног суда БиХ "представљало државни удар", те да би требало "послати војску на улице, а оне особе које не поштују државу привести и процесуирати".

Он је рекао да ће, уколико НСРС данас усвоји закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ,то значити "почетак правне сецесије ентитета од државе".

У том случају, како је оценио, БиХ ће се наћи у најдубљој кризи од Дејтонског мировног споразума и мораће да реагује, као и међународна заједница.

"Први пут се суочавамо са ситуацијом да дио БиХ усвоја правне акте којима ће почети правна сецесија од БиХ јер се почиње негирати монопол државе, што је сасвим нормална од постоји. Ако Република Српска крене путем усвајања ових закона изазваће се најдубља криза после потписивања Дејтонског мировног споразума која ће захтевати реакцију БиХ, али и међународне заједнице каква до сада није била", рекао је он за Н1.

Саветник српског члана и председавајуће Председништва БиХ Жељке Цвијановић Саша Аулић изјавио је да је основна мисија Уставног суда да штити, а не да прекраја Устав једне земље и да у свакој правној држави ова институција мора да функционише према одређеним правилима, а не да их ад хок креира сама себи.

"Као што Уставни суд БиХ доноси политичке одлуке, тако и такозвани сарајевски експерти за уставно право користе политичке, а не правне аргументе", рекао је Аулић за Срну, коментаришућу изјаву правника Недима Адемовића..

Према Аулићевим речима, ако би Оружане снаге икада требало да буду на улицама, то је онда када Уставни суд донесе неуставну одлуку и тиме баци под ноге и Устав и Дејтонски мировни споразум.

"Будући да са одобравањем гледа на правно насиље одметнутог Уставног суда, те да без задршке призива нелегалне санкције ОХР-а званичницима Српске, онда би било примереније да изјаве потписује као политички агитатор, а никако као експерт за уставно право", нагласио је Аулић.

НСРС данас о Предлогу закона о непримењивању одлука Уставног суда

Народна скупштина Републике Српске данас ће одржати две посебне седнице. 

На првој седници се расправља о Предлогу закона о непримењивању одлука Уставног суда БиХ у Српској, а на другој ће се, како наводи РТРС, одлучивати о вету српског члана и председавајуће Председништва БиХ Жељке Цвијановић на одређене споразуме потписане у оквиру Берлинског процеса.

Седници присуствују председник Републике Српске Милорад Додик и српски члан и председавајућа Председништва Жељка Цвијановић.

Уставни суд БиХ није дао никакав одговор након захтева из Републике Српске да повуче спорну одлуку о брисању члана 39 Правилника тог суда.

Цвијановићева је недавно два закључка Председништва БиХ прогласила веома штетним по виталне интересе РС.

Ради се о проглашењу закључка за усвајање Акционог плана за испуњавање 14 кључних приоритета из мишљења Европске комисије о захтеву БиХ за чланство у ЕУ, као и о проглашењу закључка за хитно усвајање неколико споразума.

Реч је о Споразуму о слободи кретања са личним картама на Западном Балкану, Споразуму о признавању стручних квалификација доктора медицине, доктора денталне медицине и архитеката у контексту Централноевропског споразума о слободној трговини и о Споразуму о признавању квалификација високог образовања на Западном Балкану.

Члан 39. односио се на питање обавезног одлагања седнице и њиме је било прописано да седницама, на којима се одлучује о питањима уставности закона донесених на нивоу БиХ или нижим нивоима, мора присуствовати најмање један судија из РС-а и три судије из Федерације БиХ.

Министар правде Републике Српске Милош Букејловић рекао је да Предлог закона о непримењивању одлука Уставног суда БиХ, који Народна скупштина разматра према хитном поступку, предвиђа да се одлуке овог суда неће примењивати и извршавати на територији Српске док Парламентарна скупштина БиХ не донесе закон о Уставном суду БиХ.

Образлажући ову тачку дневног реда у Народној скупштини, Букејловић је рекао да овај предлог закона предвиђа да се лица која су дужна да поступају према одредбама овог закона изузимају од кривичне одговорности прописане кривичним законодавством БиХ, у погледу кривичних дела у вези са извршењем овог закона и биће заштићена од институција Републике Српске.

Када је реч о одлукама Уставног суда БиХ о имовини Српске, Букејловић је рекао да то није надлежност наведене судске инстанце.

"Он, уместо да штити уставно-правни поредак, служи као инструмент за спровођење одређених жеља, притисака и директива, и то усмерених против једног ентитета у БиХ", рекао је Букејловић и истакао да би усвајање закона о Уставном суду БиХ допринело да се боље и правичније уреди његово деловање.

Букејловић је рекао да стране судије треба да оду из Уставног суда БиХ и позвао посланике да јединствено усвоје наведени акт.

Желим данас као представник Републике Српске, на нивоу заједничких институција да позовем све посланике у Народној скупштини Републике Српске, да будемо јединствени, рекао је на конференцији за новинаре делегат у Клубу Срба у Дому народа ПС БиХ Радован Ковачевић.

"Сваки други дан можемо бити различити, да се делимо, да доносимо одлуке о томе, на који начин видимо да треба Република Српска да изгледа или где треба да се креће, али данас морамо да будемо јединствени", истакао је Ковачевић.

Како је навео, оно што данас се дешава у Народној скупштини Српске, је чињеница да је Република Српска кренула у одлучну одбрану против напада који Уставни суд БиХ врши према Уставном поретку у БиХ.

"Улога Уставног суда БиХ је да штити Устав БиХ, а то значи да штити и Републику Српску, али то није случај. Доносити одлуку да вам Срби у Уставном суду БиХ нису потребни, значи да доносите одлуку да вам не треба Република Српска у БиХ, нити Срби у БиХ", закључио је Ковачевић.