Мрачна прогноза Светске банке за Црну Гору: Требаће вам 40 година да изједначите ниво дохотка са ЕУ

Уколико би Црна Гора усвојила реформе и убрзала раст за четири или пет одсто годишње, предвиђени рок би се могао скратити, а доходак грађана би дошао на ниво ЕУ за 15 година, рекао је казао економиста Светске банке Милан Лакићевић.

Упркос напретку у претходној деценији, Црној Гори је неопходна нова стратегија одрживог раста, јер ако настави стопама раста пре корона кризе, држави ће требати 40 година да просечни ниво дохотка грађана изједначи са нивоом у Европској унији, саопштено је из Светске банке.

Представници банке су то поручили у Подгорици током представљања економског меморандума за Црну Гору - "Ка стратегији одрживог раста", модела који се заснива на продуктивности, људском капиталу и очувању природних ресурса.

Шеф канцеларије Светске банке за Црну Гору Кристофер Шелдон је као кључне истакао три области овог модела, "уклањање регулаторних препрека за раст и улазак предузећа на тржишта, коришћење трговине како би се фирмама омогућио приступ новим тржиштима и технологијама, ослобађање потенцијала људског капитала Црне Горе кроз стварање једнаких прилика".

"Уколико би Црна Гора усвојила реформе и убрзала раст за четири или пет одсто годишње, предвиђени рок би се могао скратити, а доходак грађана би дошао на ниво ЕУ за 15 година", рекао је казао економиста Светске банке Милан Лакићевић.

Како се наводи у саопштењу Светске банке, "промовисање конкуренције елиминацијом рестриктивних прописа у сектору услуга би годишња стопа раста Црне Горе могла да се повећа за приближно 0,4 одсто, што би смањило време потребно за достизање нивоа дохотка у ЕУ за 13 година".

Виши економиста Светске Банке Марк Шифбауер је додао да се претходна стратегија раста Црне Горе прилично ослањала на привлачење великих инвестиционих пројеката у секторима транспорта, енергетике и туризма.

"Иако је то довело до привремене експанзије грађевинарства често није било попраћено растом продуктивности, што је резултирало ограниченим дугорочним бенефитима и повећаном осетљивошћу на екстерне шокове", казао је Шифбауер.

У саопштењу се истиче да је према анализи спроведеној за потребе извештаја, до стагнације раста продуктивности дошло због неефикасности тржишта у секторима услуга, које чине преко 70 одсто БДП-а Црне Горе.

Наводи се, између осталог, да је стратегија одрживог раста посебно важна за туризам, јер је он главни носилац раста у Црној Гори. Истиче се да се многим политикама за раст туризма подстиче укупни раст продуктивности, односно "решавање дефицита квалификоване радне снаге и инфраструктуре и доследно спровођење политика".

"Продуктивност предузећа у области туризма заправо је и даље ниска, што указује на неискоришћени потенцијал за раст у том сектору", наводи се у извештају.

Додаје се и да нова стратегија раста треба да почива на јачим јавним институцијама јер "након десетогодишњег процеса приступања ЕУ, недостаци у области владавине права и даље остају главна препрека економском развоју и бржем интегрисању", пренеле су подгоричке Вијести.