Србија се придружила пионирима међу европским државама, у којима компаније тестирају аутономна, односно, возила без возача, саопштила је "Селф-драјвинг" група.
"Развој аутономних возила и доставних робота спада међу најнапредније области у науци и технологији. Србија постаје једна од првих европских земаља која тестира аутономни транспорт, заједно са САД и Израелом лидер је у развоју вештачке интелигенције у региону", изјавила је српска премијерка Ана Брнабић, наводи у саопштењу.
Из "Селф-драјвинг" групе напомињу да технологије аутономне вожње "постепено прелазе из сфере научне фантастике у стварност" и да су у неким земљама, услужне делатности које користе аутономну вожњу, попут роботаксија, већ оперативне и доступне свима који су заинтересовани.
У саопштењу се истиче да "аутономна возила постају "врућа тема" крајем друге деценије 21. века" а да је убрзани развој машинског учења, компјутерских чипова и сензора, омогућио стварање аутомобила који може сам да управља градским улицама на сигуран и ефикасан начин.
Из "Селф-драјвинг" групе напомињу да аутономна возила не треба мешати са системима за помоћ возачу (Адвенс Драјвер Асистансе Систем, АДАС) у модерним аутомобилима, као што су Тесла аутопилот и слични и додају да "док ови системи захтевају возача са возачком дозволом да управља возилом, у стварно аутономним возилима људи су искључиво путници".
Наводи се и да је на раст аутономног транспорта утицало и повећање тражње: све више људи заобилази набавку приватних аутомобила а, такође, сваке године расте обим превоза робе.
У саопштењу се наглашава да се осим за услуге превоза путника, убрзано развијају и роботи за доставу. У САД је велики број универзитета већ увео испоруку хране из ресторана и кафића у студентским кампусима. Трећи, једнако обећавајући сегмент јесте и дуголинијски превоз терета.
"Камиони којима управља вештачка интелигенција већ возе мрежом међудржавних ауто-путева у САД, а Европа, за сада, покушава да ухвати корак са конкуренцијом", наводе из "Селф-драјвинг" групе.
Напомињу да покретање аутономне вожње или услуга доставе аутономним возилима захтева не само технолошку спремност, већ и одговарајућу правну регулативу јер су од почетака аутомобилске индустрије, саобраћајни прописи прављени са претпоставком да ће човек увек управљати возилом, док сада, ова правила треба прилагодити ситуацији где возилом управља вештачка интелигенција.
"Ред је на законодавцима да одлуче како робот возач може да добије возачку дозволу", констатује се у саопштењу.
Наводи се да су у вези са овим питањем, развијене земље подељене у две групе. Прва група ствара тзв. "Законодавне тест системе" који омогућавају покретање таквих сервиса на ограниченој територији појединачних градова или држава, док је друга група усвојила приступ: "чекај и посматрај".
"Њихова стратегија је да сачекају да земље из прве групе пробају различите приступе, пронађу оптималан за себе и прате даље. Док овај други приступ може изгледати опрезан и логичан, његов проблем је што ће истраживачи ове технологије прво радити на оним тржиштима где законодавна регулатива већ постоји. Неће имати много разлога да шире своје операције док у потпуности не искористе могућности на тржиштима где раде, објашњавају из "Селф-драјвинг" групе.
У саопштењу се констатује да ипак, нису све земље у Европи усвојиле конзервативни приступ и да су неке, укључујући Србију, почеле са стварањем прописа за аутономни транспорт.
Упозорава се да с обзиром на то да "САД и Кина, највећа светска тржишта за транспорт, тренутно активно развијају правне прописе за аутономни транспорт, док Европа може дуго чекати на аутономна возила.
"Селф-драјвинг" група наглашава да статистика показује да су аутономна возила већ сада значајно безбеднија од оних којима управљају људи, будући да људске грешке чине више од 90 одсто узорка незгода.
"Људи могу бити ометени, кршити правила, уморни или под дејством супстанци - што све води до несрећа у којима гине више од милион људи сваке године. Аутономна возила, с друге стране, имају видно поље од 360 степени, строго поштују правила, нису подложна ометању и 'не спава им се за воланом'", наводи се у саопштењу и напомиње да "експерти сматрају да аутономна возила могу драматично унапредити безбедност на путевима, потенцијално спасавајући хиљаде живота".
Напомиње се да они који развијају аутономна возила озбиљно траже нове локације и да су неки већ почели да тестирају своја возила на улицама Лондона, Минхена, и сада и Београда а да искуства пилот пројеката показују да је за развој потребно време, обично неколико месеци тестирања на новој локацији, пре пуштања аутономне услуге.
"Ово омогућава компанијама да обезбеде да се вештачка интелигенција прилагоди на нову средину, научи да исправно тумачи намере људи и 'комуницира' са њима на прави начин", констатује се у саопштењу.
Наглашава се да би овом тренутку, било каква незгода сигурно утицала на поверење људи у ову нову технологију, и да је због тога безбедност на првом месту, пре свега, код произвођача.
Из "Селф-драјвинг групе" поручују да је добра вест је да је Србија већ предузела прве кораке ка аутономној будућности.
"Технологија је спремна и када регулатива буде потпуно усаглашена, Србија може бити у реду првих међу европским земљама која ће покренути ову најнапреднију технолошку услугу на начин како се то ради у најразвијенијим земљама света", закључује се у саопштењу.