По начин изражавања и међусобног општења, што значи и мишљења и живота српског народа, уследиле би трајне и штетне последице, уколико би се заиста приступило примени Закона о родној равноправности, сагласили су се учесници разговора одржаног у српској Патријаршији у Београду.
Како је саопштила Српска православна црква, поводом актуелне расправе о контроверзном Закону о родној равноправности, која побуђује велико интересовање и изазива забринутост најширих научних кругова, патријарх српски Порфирије разговарао је у Патријаршијском двору са групом еминентних српских лингвиста.
Разговору су присуствовали, уз председника Одбора за стандардизациу српског језика Срету Танасића, професори са катедри за српски језик Филолошког факултета у Београду и Новом Саду, виши научни сарадници Института за српски језик Српске академије наука и уметности и чланови Савета за српски језик.
"Констатовано је да се само у једном делу ради о лингвистичком питању, а да је по среди законом наметнути процес, како је ових дана и истакнуто, 'трансформације' свести појединца и друштва у целини посредством језика", наводи се у саопштењу СПЦ.
Како се додаје, поновљена је чињеница да случај Закона о родној равноправности представља насилну примену тзв. џендер идеологије и политике, а да таква пракса, са обавезношћу примене, не постоји ни у једној држави Европске уније.
Патријарх Порфирије је истакао да питање језика дефинише идентитет народа, а свака насилна и непромишљена измена може имати велике последице по питање самосвести једног народа као што је српски, о чему црква непрестано сведочи.
"Указано је и на то да надлежни органи не спречавају, него су више него толерантни према групи невладиних организација које непосредним присуством у предшколским установама и школама упорно и систематски промовишу џендер идеологију, политику и праксу, пропагирајући да и најмлађа деца сама могу да бирају ког су пола и рода (све до могућности медицинске промене пола)", истиче се у саопштењу.
Српски лингвисти су упознали патријарха Порфирија да у најширим научним круговима, а посебно међу лингвистима, правницима, политиколозима, социолозима, педагозима и другима, влада велико интересовање за превазилажење овог великог искушења које је стављено пред српску науку, просвету и културу, као и друштво у целини.
Заједнички су констатовали да ће овом питању које узнемирава јавност и у наредном периоду бити посвећена неопходна пажња.